Tri miliona evra za 150 stanica za bicikle
(Фото Д. Јевремовић)
Grad će ubrzo raspisati konkurs za operatera za sistem javnih bicikala i on će u potpunosti da zaživi od 2018, najavljivali su krajem 2016. gradski oci. Još tada se pominjalo da će biti osposobljeno 150 stanica za iznajmljivanje javnih bicikala, uz napomenu da će korišćenje u prvih pola sata biti besplatno.
Godina iz tadašnje najave je na izmaku, a ove stanice Beograđani i turisti nisu ugledali. Da će ipak biti pomaka sa mrtve tačke, nadležni su signal konačno dali prošle sedmice usvajanjem odluke o postavljanju sistema javnih bicikala na teritoriji Beograda.
Ideja je da se u naredne tri godine za 150 stanica sa ukupno 1.500 bicikala izdvoji tri miliona evra, odnosno svake po jedan milion. Tako bi se svake od naredne tri godine radilo po 50 stanica i kupovalo po 500 bicikala. Tender za ovaj posao trebalo bi da bude raspisan do kraja godine i da se početkom 2019. dobije operater koji će se time baviti i koji će biti partner gradu.
Stanica za javne bicikle u Helsinkiju (Foto D. Mučibabić)
Plan o uvođenju 150 stanica za bicikle usvojen je još prošle godine i njime je predviđeno da deo dvotočkaša bude i na električni pogon. Ti električni bicikli imali bi motor čija snaga ne prelazi 350 vati, maksimalnu brzinu ne veću od 25 kilometara na čas i tehničke karakteristike prilagođene topografskim uslovima Beograda.
Kako je ranije ukazano, na konkurs za postavljanje stanica i iznajmljivanje bicikala moći će da se prijave pravna lica i preduzetnici koji su se već bavili ovim poslom i to u najmanje dva grada.
Izabrani operater, prema ranijim najavama, imaće zadatak da ugradi stanice i da ih šest godina održava. Najviše ovih stanica trebalo bi da bude na Novom Beogradu, Starom gradu, Paliluli, Savskom vencu i Voždovcu.
One će moći da se postavljaju na trgovima, u pešačkoj zoni, parkovima, gradskim šumama, na skverovima... Na stanicama će biti postavljen i pano sa informacijama o broju punktova, grafičkim prikazom na mapi grada, o broju slobodnih bicikala, a trebalo bi da budu ugrađeni i čitači platnih kartica i uređaji za naplatu usluge gotovinom.
Ideja je da se izradi i aplikacija za telefone posredstvom koje će biciklisti dobijati informacije o najbližim stanicama, ali i da se sistem javnih bicikala integriše u javni prevoz.
Javni bicikli u Pekingu (Foto M. Galović)
Da bi iznajmljivanje bicikala imalo smisla i da bi ovo sredstvo prevoza postalo popularnije u Beogradu, plan je da se urede i parkirališta i mreža staza za bicikliste. Namera nadležnih je da ova parkirališta pre svega budu instalirana kod javnih ustanova – uz sudove, opštine, pijace...
Neki od ovih koraka već su preduzeti. Od planiranih dvestotinak parkirališta, koliko su ih ranije najavljivali nadležni, deo njih je urađen.
Kada je reč o biciklističkim stazama, kako je ovih dana naveo zamenik gradonačelnika Goran Vesić, Beograd ih trenutno ima 83 kilometra, najviše na Novom Beogradu, a plan je da se izgradi oko 120 kilometara u naredne četiri godine. Od toga će 90 kilometara ići po postojećim ulicama, a 30 kilometara će biti novoizgrađeno.
– Kada to budemo završili, imaćemo nešto više od 200 kilometara biciklističkih staza, što je važno za Beograd, ali i za postojanje ekološke hijerarhije u saobraćaju – kazao je Vesić.
Ono što je do sada urađeno na prestoničkim ulicama ipak ne oduševljava preterano Beograđane koji svakodnevno bicikliraju.
Staze su uređene između Brankovog mosta i Pop Lukine, na Banjici u pravcu Autokomande i Topčidera, u Bulevaru oslobođenja, na Slaviji, u Ruzveltovoj, Takovskoj...
Kritike biciklista su što je deo ovih staza prilično isprekidan, što su loše urađene i što su ignorisane sugestije o ivičnjacima. Jedna od većih zamerki vlasnika dvotočkaša je što, kako uporno ističu, prednost na gradskim ulicama i dalje imaju četvorotočkaši i parkinzi za automobile.
Poslednja tačka ključanja biciklista bila je vest o odustajanju nadležnih od uređenja biciklističkih staza na potezu od Ruzveltove do Zoo vrta, odnosno u ulicama koje bi trebalo uskoro da se rekonstruišu.