Neobaveštena Ivanka Tramp

Kćerka američkog predsednika nije bila svesna da ne treba da u Beloj kući šalje elektronsku poštu sa privatnog naloga iako je njen otac u predizbornoj kampanji hteo da Hilari Klinton pošalje u zatvor upravo zbog afere s mejlovima.

Kako je saznao „Vašington post”, Ivanka Tramp je prošle godine u svojstvu savetnice Bele kuće poslala nekoliko stotina mejlova sa privatne adrese. Zapadno krilo je potvrdilo ove navode, uz objašnjenje da je kćerka Donalda Trampa pribegavala ovoj praksi samo zato što nije bila obaveštena da to ne treba da čini, a prestala je čim joj je skrenuta pažnja.

Ovim kanalima je uglavnom ugovarala sastanke, potvrđivala raspored putovanja i rešavala privatne obaveze, ali se možda provukla i poneka poverljiva informacija, posebno u komunikaciji sa visokim funkcionerima poput ministra finansija Stiva Menučina.

Iz administracije su kazali za Si-Bi-Es njuz da Ivanka Tramp nije ovim putem prenosila državne tajne i da je poslovnu korespondenciju predala vladi za arhiv. Njeni saradnici dodaju da „nije otvorila privatan server niti izbrisala poštu”, što je aluzija na privatni server demokratske kandidatkinje na prošlim predsedničkim izborima i činjenicu da je nekadašnja državna sekretarka izbrisala na hiljade mejlova.

Predsedničku kampanju je pre dve godine obeležila polemika sa mejlovima, pokrenuta zbog otkrića da je Hilari Klinton kao šefica diplomatije vodila poslovnu korespondenciju sa privatne adrese sačuvane na privatnom serveru u porodičnoj kući u državi Njujork.

Republikanci su je optužili da je ugrozila nacionalnu bezbednost jer je državne tajne i druge poverljive informacije primala i slala s nesigurnog ličnog mejla umesto sa adrese sa vladinim domenom.

Stavljali su joj na teret da je nešto htela da sakrije čim je mejlove „ponela sa sobom” kad je napuštala Stejt department umesto da ih ostavi vladi, što je praksa sa korespondencijom zvaničnika zarad formiranja arhiva. Na kraju je kandidatkinja Demokratske stranke vratila Ministarstvu spoljnih poslova svoju prepisku, ali ne i mejlove koje je označila kao lične.

U priču se uključio i Federalni istražni biro (FBI), zaključivši da se Hilari Klinton ponela „krajnje bezobzirno”, ali da protiv nje ipak ne treba podizati optužnicu. Kako su savezni agenti ispitivali slučaj u jeku predizborne kampanje, uzdanicu demokrata je bio glas da je kandidat pod istragom FBI, što je doprinelo njenom porazu.

Tramp je do krajnjih granica iskorišćavao aferu u kampanji, upozoravajući da je to „veći skandal i od Votegrejta” i da je njegova protivnica prekršila zakon i ugrozila nacionalnu bezbednost.

Zbog toga je rivalku nazivao „pokvarenom Hilari”, tvrdeći da ona treba da bude uhapšena, a njegovi simpatizeri su mu na mitinzima klicali: „Zatvori je, zatvori je!” Čak je pozvao i Kremlj da upadne u njen server i pokupi 30.000 mejlova, koliko republikanci misle da je sklonila od očiju javnosti uz izgovor da su bili lične prirode.

Trampova reakcija je sada izostala i pored brojnih sličnosti između dva slučaja. U oba primera se tvrdilo da su se zvaničnice u vladi oslanjale na privatne naloge jer nisu znale da to nije u skladu sa pravilima te iste vlade.

Bela kuća ne zabranjuje korišćenje ličnih adresa svojim uposlenicima, ali traži da se ti mejlovi odmah prosleđuju na zvanične adrese. Kao i Hilari Klinton, i Ivanka Tramp je sama sa svojim saradnicima probrala prepisku koju će vratiti administraciji, zadržavajući ostatak od očiju javnosti.

Obe su istakle da nisu primale ni slale podatke od najvećeg značaja za državu. Istraga FBI je, međutim, pokazala da je Hilari Klinton sa privatnog naloga primila i poslala najmanje 110 mejlova sa klasifikovanim informacijama.