Proključalo Azovsko more

Spor između Ukrajine i Rusije u Azovskom moru toliko se uzburkao da se postavlja pitanje da li će uslediti „veliki rat” između ove dve zemlje ili neke konkretne mere koje je EU spremna da uvede zvaničnoj Moskvi. Za sada je prva opcija preterana, ali ne bi trebalo isključiti drugu.

Vlada u Kijevu optužuje Rusiju da neopravdano zadržava brodove koji u ovo more prolaze kroz Kerčki moreuz. Otkako je Krim pripojen Rusiji s obe strane moreuza se nalazi ruska teritorija i njihove carinske i bezbednosne službe proveravaju dokumentaciju i teret koji brodovi prevoze.

Početkom nedelje se i EU uključila u ovaj spor. Šefica spoljne politike EU Federika Mogerini je zapretila Rusiji „konkretnim merama” zbog „suvišne inspekcije” brodova u Azovskom moru, ne samo zbog ukrajinskih brodova nego i zbog onih koji plove pod evropskim zastavama. O ovim problemima su prošle nedelje razgovarali zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Grigorij Karasin i generalni sekretar Evropske službe za spoljne poslove Helga Šmit. Mogerinijeva je rekla medijima da je ruskim sagovornicima preneta poruka šta se od Moskve očekuje, a da Evropska komisija priprema mere.

U sredu je rusko ministarstvo spoljnih poslova demantovalo da se sprovode bilo kakve agresivne i nezakonite procedure i izrazilo žaljenje što „konfrontaciona politika Kijeva, čiji je cilj destabilizacija rusko-ukrajinske odnosa, nailazi na podršku niza država, uključujući i zemlje EU”.

Rusija negoduje zbog toga što smatra da ne radi ništa protivzakonito nego da samo kontroliše svoje more i da sve ovo predstavlja mešanje u unutrašnje stvari. Kijev i Moskva imaju sporazum iz 2003. godine, kojim se ovo more tretira kao unutrašnje vode Ukrajine i Rusije, reguliše plovidbu brodova ovih dveju država, ali i pravilo o obostranoj saglasnosti za ulazak brodova trećih država. Ukrajina je najavila raskidanje ovog ugovora. Pri tome su i ukrajinske pomorske službe sredinom ovog meseca zaustavile 15 brodova koji su imali nameru da pristanu u krimske luke.

Inače i Velika Britanija je pozvala Moskvu da obustavi zadržavanje brodova. Posledica sastanka ukrajinskog i britanskog ministra odbrane Stepana Poltoraka i Gevina Vilijamsona pre dva dana u Londonu je dovela do saglasnosti da je Rusija direktna pretnja evroatlantskoj bezbednosti. Pored osude da pojačava vojno prisustvo u Donjeckoj i Luganskoj oblasti, spomenuta su i destabilizujuća dejstva u Azovskom moru.

Velika Britanija je odlučila da u Crno more uputi hidrografski brod „Eho”, kako bi „pokazala da podržava slobodu navigacije u regionu”, a za početak iduće godine je dogovoren dolazak Kraljevske vojne mornarice u Ukrajinu radi obuke ukrajinskih vojnika.

Spor u Azovskom moru započet je početkom godine kada je Ukrajina zadržala ruski brod „Sever” sa deset članova posade i podigla optužnicu protiv kapetana zbog nezakonitog boravka na Krimu, potom je zadržan i tanker „Mehanik Pogodin”. Članovi posade su se vratili u Rusiju tek nakon sedam meseci pošto su razmenjeni za ukrajinske mornare koji su pritvoreni zbog krivolova i kršenje granice Rusije, a kapetanu preti pet godina zatvora. Moskva je taj potez Kijeva okarakterisala kao „pomorski terorizam” i odgovorila povećanjem pograničnih kontrola u svom delu Azovskog mora.

Spor se intenzivirao kada je u septembru Stejt department osudio rusko ometanje međunarodne plovidbe u Azovskom moru i optužio Rusiju da pokušava da destabilizuje Ukrajinu ometanjem plovidbe. Istovremeno je zvanični Kijev odlučio da ojača vojno prisustvo u Azovskom moru i raketnim oružjem opremi jedinice obalske straže, a do kraja godine je planirano otvaranje pomorske vojne baze.

Ruski mediji su izveštavali da vlada u Kijevu namerava da formira pomorsku bazu uz podršku SAD, jer ona poseduje samo nekoliko manjih plovila. Planirano je da se iskoristi već postojeća infrastruktura trgovačke luke u Berdjansku i dozidaju dodatni dokovi za mornaricu.