Stoleće koje je potvrdilo veliku odluku

Priključujemo se Kraljevini Srbiji, koja svojim dosadašnjim radom i razvitkom ujemčava slobodu, ravnopravnost, napredak u svakom pravcu, ne samo nama, nego i svim slovenskim, pa i neslovenskim narodima, koji sa nama žive.

Ovako je na Velikoj narodnoj skupštini, održanoj u Novom Sadu 25. novembra 1918. godine, svoju ključnu odluku definisalo 757 njenih poslanika iz svih delova Bačke, Banata i Baranje. Dan ranije, na Velikom narodnom zboru u Rumi, istovetan stav zauzeli su i narodni predstavnici iz svih delova Srema.

Bila je to odluka koja je označila kraj jedne i početak druge, nove epohe i to joj daje ogroman istorijski značaj. A, ta jedna rečenica u koju je ona sažeta, nije samo definicija političkog stava, ona je zapravo sveobuhvatan proglas o načelima koja su u jednom velikom vremenu vodila velike ljude koji su doneli veliku odluku.

To su načela slobode, ravnopravnosti, zajedništva i prosperiteta za sve.

Vekovna borba

Nisu, međutim, ta načela prvi put definisana u novembru 1918. Ona su vekovima unazad bila temelj istrajne borbe srpskog, ali i ne samo srpskog, naroda u Habzburškoj monarhiji za samobitnost i budućnost. Prvi, doduše privremeni, formalni oblik ona su dobila 1848. godine, u odluci o formiranju Srpske Vojvodine na Majskoj skupštini u Sremskim Karlovcima. Drugi, trajan, uobličen je pre tačno jednog veka u Novom Sadu.

Upravo zbog toga sloboda koja je tada zasijala i nije bila samo rezultat pobedonosnog hoda srpske vojske, ovenčane slavom pobednika i pravednika u najvećem sukobu koji je svet do tada video. Ne, njena veličanstvena pobeda je samo stvorila političke uslove za demokratsku sublimaciju jedne druge vekovne borbe, takođe plaćene velikim žrtvama i stradanjima – borbe čiji simbol je bio, i ostao, Svetozar Miletić.

Danas, kada obeležavamo stogodišnjicu odluke o prisajedinjenju, za mene ključno pitanje glasi: Da li je vek koji je u međuvremenu minuo potvrdio ispravnost i, što je još važnije, ostvarenje načela koja su u njoj sažeta?

Život je najbolja potvrda

Sloboda koja je tada izvojevana je u novim, ne manje burnim istorijskim menama prolazila kroz ogromna iskušenja, ali je – sačuvana. Ne samo kao ideal već kao realan okvir u kojem mogu da se ostvare i sva druga uzvišena načela – civilizacijska i moderna i po svojoj formi i po suštini.

Iskušenja nije bilo lišeno ni načelo zajedništva. Mnogo je dezintegracionih sila pokušavalo da Vojvodinu odvoji od drugih delova Srbije, ali se pokazalo da je sve to bilo uzalud. Čvrsto srasla sa svojom maticom ona i dalje postoji i u budućnost gleda kao neodvojivi deo Republike Srbije.

Načelo ravnopravnosti je apsolutno potvrđeno u skladu i punom poštovanju nacionalnih, konfesionalnih i kulturoloških različitosti koje u Vojvodini bitišu i danas. Taj sklad je paradigma koja može da služi kao uzor i daleko izvan naših granica i bogatstvo koje ćemo, pažljivo i posvećeno, čuvati i u vremenu koje dolazi.

Iz preplitanja svih tih načela je, prirodno, proisteklo i ostvarenje načela prosperiteta za sve i to u svim oblastima društvenog života. Upravo u Srbiji, Vojvodina je svoju industriju i poljoprivredu izdigla na nekada nezamislivo visok nivo. Novosadski univerzitet je postao obrazovna institucija relevantna u globalnim okvirima. Naši naučni instituti se ravnopravno mere sa svima bilo gde u svetu. Naši umetnici dostižu i premašuju najviše međunarodne kriterijume – naši sportisti širom planete ostvaruju izuzetne rezultate... I svi pod jednom zastavom koju Laza Kostić davno pominje i kojoj peva.

Zbog svega toga naša budućnost i jeste u slobodi, miru, ravnopravnosti, zajedništvu i ekonomskom razvoju. Pravi uzori kako se za sve to bori i kako se sve to čuva su upravo oni koji su, pre tačno sto godina, doneli odluku o prisajedinjenju.

Zato njihovo veliko delo i jeste putokaz koji veoma snažno usmerava Vojvodinu prema načelima, naizgled starim sto godina, i danas veoma savremenim.

*predsednik pokrajinske vlade