Pola veka brige o studentima

Kakve li to zanimljive sudbine kriju imena urezana u liftovima u Studentskom domu „Karaburma”? Čije li su sve to životne priče sakrili hodnici „Studenjaka”? Koliko li se snova snivanih u popularnom „Loli” ostvarilo?

Beogradski studentski domovi čuvari su akademskih radosti i uspeha, kumovi brojnih doživotnih ljubavi i prijateljstava nastalih pod njihovim krovovima, ali i svedoci prvih patnji, brige zbog nepoloženih ispita i onih još dečjih – prvih velikih razočaranja… Mnogi od onih koji su studije proveli živeći u domu bez razmišljanja će se zakleti da su pravi ljudi postali baš u „4. aprilu”, „Patrisu”, „Veri”… A svi ovi domovi u našem gradu, privremene kuće velikog broja akademaca iz unutrašnjosti zemlje, posluju pod kapom Ustanove Studentski centar „Beograd”.

Ovih dana ona obeležava veliki jubilej – pola veka rada, a Vladimir Cvijović, zamenik direktora, ističe da je za to vreme u beogradskim studentskim domovima stanovalo oko pola miliona studenata, a u restoranima koji rade u okviru Ustanove podeljeno je oko 500.000.000 obroka.

– Mnogi koji su studirali, a nisu iz Beograda, u nekom trenutku su koristili usluge naše ustanove. Među njima je bilo poznatih umetnika, naučnika, novinara, političkih radnika… ljudi koji su ostavili traga u svakoj sferi života naše, ali i zemalja u regionu – objašnjava Cvijović.

Ali, studentska priča u našem gradu zapravo je počela još ranije. Ideja o izgradnji studentskog doma i restorana za potrebe đaka tadašnje Velike škole u Beogradu rodila se, podseća Cvijović, još 1891. godine, a prvi dom studentima Beogradskog univerziteta poklonio je kralj Aleksandar Prvi Karađorđević 1928. godine.

– Uskoro je, uz pomoć kraljice Marije, izgrađen manji dom namenjen isključivo studentkinjama. Otvarale su se studentske menze u kojima su cene obroka bile znatno niže od tržišnih. U posleratnom periodu broj studenata u Beogradu se znatno povećava, pa su u dva navrata bili usvojeni petogodišnji planovi kojima je bila predviđena izgradnja novih smeštajnih kapaciteta. Zakonom o studentskim ustanovama zvanično je počela institucionalizacija, pa je 25. 11. 1968. formirana Opšta studentska ustanova – navodi Cvijović.

Za ovih pola veka današnja Ustanova Studentski centar „Beograd” poslovala je pod nekoliko različitih imena, ali je cilj njenog rada uvek isti – briga o akademcima, njihovom smeštaju i ishrani, ali i o unapređenju fizičkog zdravlja, sportsko-rekreativnim aktivnostima, razvijanju kulturno-zabavnih i drugih društvenih aktivnosti, kao i zdravstvena i socijalna zaštita.

Prekretnicu u pristupu standardu studenata, prema Cvijovićevim rečima, predstavlja 1985. godina kada počinju obnove i opremanja domova po uzoru na evropske standarde. Najveći poduhvat, ističe, bila je rekonstrukcija Studentskog grada koja je započeta 1987. i trajala je deset godina da bi po završetku posla svaka soba dobila kupatilo, što je bio značajan napredak u studentskom standardu.

Danas studenti žive u 14 studentskih domova, a hrane se u 17 savremeno opremljenih proizvodnih i distributivnih studentskih restorana u kojima se dnevno proizvede i podeli i do 25.000 obroka.

– Za ovu školsku godinu predviđeno je 9.558 budžetskih mesta za smeštaj u studentskim domovima, a Ustanova u okviru svojih smeštajnih kapaciteta namenski opredeljuje do 10 odsto od raspisanog broja mesta za smeštaj studenata iz društveno osetljivih grupa. Sve sobe razvrstane su u četiri kategorije na osnovu nivoa tehničkih i drugih uslova i opremljenosti, pri čemu je više od 60 odsto soba prve kategorije – ističe Cvijović.

Zamenik direktora Ustanove Studentski centar „Beograd” dodaje da broj studenata koji konkurišu za smeštaj u prestoničkim studentskim domovima ukazuje da je potrebno proširiti smeštajne kapacitete.

 – Nadamo se da ćemo, u saradnji sa resornim Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, uskoro moći da izađemo u susret brojnim studentima kojima je smeštaj po budžetskim cenama zaista jedini način da okončaju svoje studije, budući da su cene smeštaja u studentskim domovima koje se kreću od 1.020 do 2.230 dinara mesečno daleko najpovoljnije od svih opcija koje se studentima iz unutrašnjosti nude – kaže Cvijović.