Sigurna kuća za keramiku iz Zlakuse

Užice – Već 23 godine u Užicu se ponose međunarodnom umetničkom kolonijom u ovdašnjoj Zlakusi, čije je trajanje bilo presudno što je u tom selu oživeo tri veka star grnčarski zanat, a tek sada nađena je „sigurna kuća” za smeštaj umetničkih predmeta nastalih na ovoj koloniji. I to u delu zgrade nekadašnje užičke kasarne u naselju Krčagovo, gde su poslednjih godina prostori za različite kulturne sadržaje.

Čuvana je u minule dve decenije kojekuda ta keramika, pažljivo izrađivana u finom spoju vekovnog grnčarstva sa savremenim umetničkim tendencijama (sada je već više od 1.000 tih eksponata, od kojih oko 150 na izložbenoj postavci u Potpećkoj pećini). Svoj dom nisu imale mnoge moderne skulpture koje su svakog avgusta u Zlakusi pravili umetnici s raznih kontinenata, za 23 godine ukupno oko 350 stvaralaca iz 33 zemlje. Deo radova se dugo nalazio u prostoru streljane užičkog GKC-a, gde su uslovi čuvanja bili loši, pa je jednom pao krov i oštetio deo eksponata. Dugo i strpljivo je umetnica Sofija Bunardžić, koja je osnovala i svih ovih godina organizovala koloniju (zahvaljujući kojoj je sada u Zlakusi sve više majstora lončara), upozoravala razne gradske vlasti na problem smeštaja dela. Dobijala je samo obećanja. Sve do ove jeseni, kad je aktuelna lokalna vlast pronašla rešenje.

– Zamolila sam zamenika gradonačelnika Nemanju Nešića da mi pomogne da posle 23 godine nađemo adekvatan prostor za smeštaj tolikih radova. Rukovodstvo grada je reagovalo i Udruženje „Keramika Zlakusa”, čiji sam ja zastupnik, dobilo je prostor u bivšoj kasarni, i to između prostora koje koriste Udruženje vizuelnih umetnika Užica i Arhiv Užice. Dobila sam oko 200 kvadrata, popravila vrata i zastaklila razbijene prozore. Unela sam svu keramiku iz streljane, još treba da unesem radove sa izložbe u užičkoj galeriji i deo iz mog ateljea. Druga faza ovog poduhvata bila bi renoviranje pomenutog prostora i uređenje stalne postavke za posetioce – ističe Sofija Bunardžić, dobitnica ovogodišnje nagrade ULUPUDS-a za životno delo, i zadovoljno zaključuje: – Ima li šta lepše od saznanja da je dugogodišnji san jednog umetnika, zaljubljenika u svoju struku, postao stvarnost.

A zamenik gradonačelnika Užica Nemanja Nešić o urađenom za naš list kaže: – Smatrali smo da je potrebno rešiti ovaj dugogodišnji problem. Mada ovo rešenje možda nije trajno, jer buduća namena zdanja bivše kasarne nije u potpunosti definisana, ovim smo ipak nešto za jedan period postigli. Sofija je veliko ime i za naš grad, i za keramiku kao vid umetnosti. Dolaskom umetničkih dela sa kolonije Zlakusa u zgradu kasarne, gde su već pozicionirani Udruženje vizuelnih umetnika Užica sa svojom galerijom „Reflektor” i depo arhiva, tu pravimo jednu kulturnu mikrocelinu.