„Provetravanje" uma i tela

Prva asocijacija na Almodovarov filmski hit „Visoke potpetice” za mnoge je i danas, 27 godina kasnije, pesma „Piensa en mi” koju izvodi Luz Kasal. Španska pevačica, koja je upravo zahvaljujući maestralnom izvođenju ove numere stekla evropsku, ali i svetsku slavu, posle dve godine i nastupa na „Gitar art” festivalu pokloniće se ponovo beogradskoj publici. Na koncertu u Centru „Sava” večeras u 20.30 sati, jedna od najpoznatijih španskih pevačica, predstaviće novi program, ali i spektakularni dizajn scene, koji dočarava novi album, koncipiran u formi emocionalnog dnevnika.

Kantautorka i pevačica, koja je u dosadašnjoj karijeri objavila 14 albuma sa tiražom od više od pet miliona primeraka, uoči novog nastupa u Beogradu u razgovoru za „Politiku” priseća se prethodnog, nazivajući ga vrlo emotivnim. Kaže da je osetila veliku povezanost sa publikom i nada se da će sada veza njenih muzičara, nje i publike biti još intenzivnija.

Luz Kasal je nedavno objavila novi album „Que corra el aire” (Pusti da protiče vazduh), čiji naslov, kako sama kaže,  ističe težnju za „provetravanjem” uma i tela, jer nas veliki broj spoljnih stimulansa sprečava da se posvetimo sebi. Album sačinjen od obrada pesama slavne evropske pevačice Dalide Kasalova je snimila prošle godine. Pevačicu, rođenu u Kairu, u italijanskoj porodici, koja je provela svoj život u Francuskoj, gde ga je i tragično okončala, Luz naziva muzičkim pionirom:

– Zato je i služila kao primer za brojne pevačice koje su se posvetile popularnoj muzici. Snimila je više od hiljadu pesama i to na sedam različitih jezika, što je retkost. Želela sam da joj, snimanjem jednog albuma, odam počast.

Ime španske pevačice često se vezuje za filmove različitih sineasta, od Pedra Almodovara do Alehandra Amenabara. I proslavila se zahvaljujući Almodovarovim „Visokim potpeticama”, odnosno pesmama „Un ano de amor” i „Piensa en mi”, iz ovog ostvarenja, a pamti se i po numeri „Negra sombra” iz Amenabarovog filma ovenčanog Oskarom „More u nama”.

– Stvaranje dve pesme za film „Visoke potpetice” označilo je ogroman uspeh, i to internacionalan u mojoj karijeri – priča Luz, koja je pre nekoliko godina „obojila” i saundtrek za srpski film „Montevideo, vidimo se”, otpevavši dve pesme – „Madrugadas” i „Al viento”.

– Rad na filmu „Montevideo” darivao mi je mnogo toga. Dobila sam šansu da radim sa slovenačkim muzičarem Manjifikom, zatim da snimam pesme sa srpskim muzičarima, i najzad dobila sam priliku da upoznam vašu zemlju – kaže.

Dva puta se borila sa rakom dojke i otvoreno o tome pričala. Luz, koja sebe naziva intuitivnom osobom, ističe da joj je muzika bila „glavni oslonac” tokom tih bitaka:

– Svaku „epizodu” raka lakše sam podnela stvarajući albume „Toxic Life” i „The Passion”. Najteža stvar za mene u tim periodima bila je što sam se u svakodnevnim aspektima života osećala zavisnom od nekoga. Vreme je ograničeno, kratko i uz zdravlje najdragocenija stvar u našim životima. Čak i jedna od novih pesama „Days Borrowed” počinje stihovima: „Mi smo ovde samo u prolazu…”.
Nedavno je dobila još jedno priznanje u Španiji – Zlatnu nagradu, a tokom proteklih godina ovenčana je brojnim drugim, od Goje, preko Latin Gremija, do francuskog Ordena umetnosti i književnosti i ključeva grada Pariza i Madrida.

– Nagrade vidim kao neku vrstu kondenzovanog aplauza, kao izraz naklonosti i priznanja. Znate, nikada nisam želela da prva asocijacija na mene bude to što sam žena, i da to utiče na moj status u muzici. Bilo mi je važno da slušaju moj glas i stihove pre nego što primete moj fizički izgled i zato dugo vremena nisam želela da nosim suknje na sceni. Tada je bilo samo nekoliko nas žena koje smo rešile da se posvetimo muzičkim žanrovima, kakvi su rok i pop, gde je fizički izgled vrlo bitan – naglašava Luz, koja je u Španiji, u svom rodnom selu Boimorto pokrenula kulturnu manifestaciju „Festival svetla”.

U muzici je gotovo četiri decenije. Posle toliko vremena cilj joj je da, kako kaže, peva i komponuje samo ono što je pomera:

– Inspiraciju da pevam, ali i da komponujem nalazim u svakodnevnom životu. Kako u svom životu, tako i u onome što vidim, čujem ili pročitam o drugima. Dok god me zanima sve ono što me okružuje i dok god tu osećajnost mogu da izrazim, sve će biti dobro!