Nepotrebna panika zbog lekova

Na naslovnoj strani „Politike”, 17. novembra pročitao sam upozorenje „Oprez sa lekovima za visok pritisak”. Sledio je spisak od 41 leka koji sadrže diuretik hidrohlortijazid, koji pod određenim uslovima može da izazove nemelanomski karcinom kože.

Upozorenje nije namenjeno lekarima, jer Agencija za lekove i medicinka sredstva ih povremeno obaveštava o štetnosti nekog leka, i to, naravno, ne preko medija. Znači, upućeno je pacijentima koji koriste neki od nabrojanih lekova protiv povišenog pritiska.

Možda bi ovo obaveštenje prošlo i nezapaženo da se nije našlo na naslovnoj strani mnogih medija i izazvalo paniku i strah kod pacijenata. Nije vredelo što su u propratnom tekstu, pa i u narednom broju „Politike” mnogi eminentni medicinski stručnjaci savetovali pacijentima da ne prekidaju terapiju lekovima protiv pritiska, jer hidrohlortijazid je odličan lek koji je neophodan u lečenju oboljenja krvnih sudova i srca. Svako prekidanje terapije može fatalno da se završi.

Ono što je u celoj ovoj priči neshvatljivo jeste da je panika nastala posle pisanja u štampi. Ali, retko ko će se od bolesnika uplašiti od upozorenja na kutijama cigareta da pušenje ugrožava život i naterati ga da prestane da puši. Pacijente bi trebalo ozbiljnije da uplaši statistički podatak da su oboljenja od kardiovaskularnih bolesti i karcinoma pluća u stalnom porastu i da su u vrhu liste obolevanja u Srbiji. Iako se ti podaci stalno objavljuju preko medija, izgleda da se još niko nije uspaničio.

Mnogo je veća mogućnost da pacijenti sa povećanim krvnim pritiskom, ako se ne leče, umru ili postanu teški invalidi, nego da dobiju karcinom kože.

Dr Miroslav Todorović,

Beograd