Masno nije glavni krivac

Sećate se kako ste bili mršavi kad vam je doručak bilo parče hleba premazano kajmakom ili svinjskom mašću i posuto crvenom paprikom, a večera dva jaja na oko? Godinama unazad slušali smo preporuke da smanjimo masti u ishrani: nikako kajmak, svinjska mast još manje...

Meso? Samo krtina, svaka kožica i trag masnoće pre pripreme valja da se skine sa šnicle ili kožica sa bataka. Mleko samo obrano, jogurt sa minimalnim procentom masnoće, pavlaka, takođe. Svinjska mast je bila proterana sa naših jelovnika, uostalom ni u jednim novinama nećete naći recept u kojem se preporučuje priprema jela na svinjskoj masti. Mnogi su poštovali ove preporuke, ali vaga baš i nije pokazivala da smo postali lakši. Gde smo grešili?

Dobre kalorije, loše kalorije

– Bitne su količine, a ne vrste masti. Sve vrste masnoća imaju svoje mesto u našoj ishrani, ali svaka u različitim količinama i nikako onako kako smo to nekada ranije imali običaj da koristimo. Danas zasićene životinjske masti imaju svoje dozvoljeno, pa čak i preporučivo mesto u ishrani. Kao što treba da koristimo i suncokretovo ulje ili maslinovo ulje, obavezno bar u salati, treba uvrstiti i životinjske masti. Greše i osobe koje su se potpuno preorijentisale na maslinovo ulje, ne mareći za količine koje koriste, a zaboravljajući da je maslinovo ulje vrlo kalorično – podseća profesorka dr Jagoda Jorga, specijalista za ishranu bolesnih i zdravih ljudi.

Prošlo je 11 godina od kada je autor knjige „Dobre kalorije, loše kalorije”, Gari Tobs svojim tvrdnjama da masnoće ipak nisu glavni krivac za višak kilograma i za veliki broj obolelih od srca širom sveta, uzdrmao medicinsku ali i opštu javnost. Veću krivicu za današnju epidemiju gojaznosti snose brza i neredovna ishrana, nekretanje, sedeći stil života, hronični stres, zagađeni vazduh... Tobs je tvrdio da je običan mit, predrasuda da su masti krive za debljinu koja je zavladala svetom i mnogim skratila život. Bilo je onih koji nisu dozvolili da se dogma o masnoćama kao glavnom krivcu sruši, ali i onih koji su zamislili nad onim što je pričao i pisao Tobs. Onda su se njegovi dokazi poklopili sa tvrdnjom da su tradicionalne dijete „mršave”, ispošćene, a ne postižu cilj, a drugo da ne hara nikakva nova epidemija srčanih bolesti, već se životni vek produžio zbog boljeg životnog standarda i dometa savremene medicine, pa ljudi žive duže i naravno da onda posećuju više lekara koji im dijagnosticiraju bolesti srca.

Šteta od agresivnih reklama

Doktorka Jorga potvrđuje da gojaznost nije rezultat samo unosa masne hrane, nego viška kalorija bilo kog porekla, pre svega šećera, makar to bilo i od 10 kilograma lubenice.

Ozbiljni eksperti svesni su da problem ne rešava smanjenje masti u ishrani, nego promena stila života. Postignut je konsenzus o tome koliko su šećeri krivci za gojaznost, ali razni prehrambeni lobiji i agresivne reklame čine svoje.

REČ STRUČNjAKA: Prof. dr Jagoda Jorga

Bitne su količine, a ne vrste masti

– U ishrani, kada je reč o takozvanim vidljivim mastima, u poslednjih 10 godina se mnogo toga izmenilo. Deceniju unazad glavne lekarske preporuke bile su usmerene na korišćenje biljnih ulja – suncokretovog, sojinog i sličnih... Govorili smo da je to zdravo u velikim količinama, ali su sve brojnija istraživanja pokazala da su ova ulja doprinosila stvaranju slobodnih radikala i drugih elemenata koji podstiču nastanak ateroskleroze – podseća profesor dr Jagoda Jorga, specijalista za ishranu zdravih i bolesnih ljudi.

Utvrđeno je da su biljne masti, veoma mnogo korišćene u vreme postova, ili razni biljni kačkavalji, koji sadrže stvrdnute biljne masti, imali negativno dejstvo.

– Najvažnije je da masti ne „gomilamo”. Ako smo se odlučili za svinjsku mast u pripremi jela, to znači da u njoj sada ne možemo da pržimo i krompire i meso, da jedemo čvarke i kavurmu, pa još pride da je mažemo na hleb...

Jagoda Jorga

Svinjsku mast ne treba potpuno izbaciti iz ishrane, ali mora se kao i sve druge masnoće koristiti u malim količinama.

– Ova mast je bolja od putera, margarina, čak i od kajmaka... Uvek je tako bilo, ali mi lekari smo digli prašinu, jer su se na našim prostorima koristile velike količine svih masti i to je stvaralo sve veći problem gojaznosti. Ne zaboravite da pored ovih vidljivih postoje i one takozvane nevidljive masti – u siru, mleku, mesu... Sve se računa i slaže u salo oko struka. Zato, ponavljam, bitne su količine, a ne vrste masti koje ćemo imati u svojoj ishrani.

Mesečno za četvoročlanu porodicu litar i po ulja

– Konkretne količine masti koje ne mogu da naškode ni zdravlju srca ni da dovedu do gojaznosti, jesu dnevno jedna supena kašika po ukućanu ili 1,5 litra ulja za čitav mesec u četvoročlanoj porodici. Dalje, sve što mažete na hleb, treba da se nanosi u što tanjem sloju. Sve vrste mesa u rerni se spremaju bez traga ulja, samo sa malo vode i peku se u sopstvenoj masti – savetuje doktorka Jorga.