Jedan od „vođa navijača srpskog jezika"

Valjevo – „O, Valjevo, mesto moje drago, mog života neoceno blago./ K'o siroče došao sam amo, kad i zašto, to ja i ti znamo./ Stigao sam suđenoga dana, dozvala me zemlja obećana./ U gradu za koji nisam znao da postoji čekali su me zlatni dani moji./ U njemu sam se i sa sobom sreo, smisao i cilj života nazreo,/ jer ne može se sakriti grad bilo koji ako pet gora oko njega stoji.”

Ovo su početni stihovi pesme Matije Bećkovića „O, Valjevo, mesto moje drago” koju je veliki pesnik prvi put pročitao u četvrtak 29. novembra, na svoj rođendan, na svečanosti u Valjevskoj gimnaziji čiji je nekadašnji đak. Tradicionalno, povodom Dana škole koja obeležava 148. godišnjicu postojanja i povodom rođendana Matije Bećkovića, i ovaj put je u prepunoj svečanoj sali organizovano poetsko veče na kojem je najveći živi poeta srpskog jezika, praćen burnim aplauzima, pročitao novu pesmu i predstavio stihove iz svoje knjige „100 mojih portreta”.

Veče su upotpunili recitator i hor Valjevske gimnazije kompilacijom stihova iz Matijinih zbirki „Kad budem mlađi” i „Kad budem još mlađi” i školskom himnom za koju je reči napisao Bećković.

– Ja sam jedan od vođa navijača srpskog jezika! – rekao je Matija novinarima pred početak poetske večeri u Valjevskoj gimnaziji, uz podsećanje da ta škola već nekoliko godina priređuje svečanost i povodom njegovog rođendana.

– Nema smisla da ja hvalim tu manifestaciju priređenu u moju čast... Ne verujem da ovo ima negde u svetu. I nije čudo da se to što nema nigde na drugom mestu, događa baš u Valjevu, a uz to još u Valjevskoj gimnaziji... Ja sam se zaista u Valjevu rodio kao pesnik. Nisam ni slutio da ću doživeti ove godine, a ni ovakve časti – vidno uzbuđen izjavio je veliki pesnik. U kratkom povratku u prošlost on je podsetio da kad je stigao iz Crne Gore i video Valjevsku gimnaziju, za njega nije bilo lepše zgrade.

– Bila je kao Partenon. Biste Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Ljube Nenadovića u apsidama Gimnazije, činilo mi se kao da ih je vajao Fidija. To je bila najozbiljnija i najbolja škola koju smo imali. Ja ne znam nikog važnijeg od profesora Valjevske gimnazije. Da me pitate ko je onda bio predsednik opštine ili sekretar komiteta, ne bih znao, ali ko je bio profesor matematike, srpskog, francuskog..., mogao bih vam mnogo pričati – rekao je Matija.