Tramvajima nije mesto u centru grada

Za svaki skupi investicioni poduhvat gradske vlasti bi morale da pitaju građane za mišljenje, predloge i konačno pristanak. Da nam ne zahvaljuju na podršci za gradnju objekata za koje nas nisu ni pitali.

Gradnju preskupe fontane na Slaviji predložio je svojevremeno tadašnji gradonačelnik Đilas. Ta ideja nije realizovana zbog skupoće. Nove gradske vlasti su, ne pitajući nikoga, napravile fontanu, pa i gledalište sa koga bi se fontana posmatrala. Nažalost, na njemu nema nijednog gledaoca, čak ni prolaznika, što je jasan odgovor koliko je Beograđanima i turistima zanimljiv ovaj objekat za koji je utrošeno dva miliona evra.

Šta je donela rekonstrukcija Slavije. Samo su izmešteni pešački prelazi malo dalje od trga i ništa više. Do rekonstrukcije je na Slaviji bila gužva, a sada, svakodnevno od 15.30 do 17 sati sve bukvalno stoji, ne pomera se saobraćaj. Vozači silom prilika slušaju muziku iz fontane. Ta ista, jednolična muzika smeta stanarima hotela i zaposlenima u okolini.

Neka gradske oce neko pošalje u grad Menhen Gladbah, da vide pešačku zonu sa bešumnim električnim autobusima, bez šina, bez dodatnih bandera, trafo-stanica i žica za trole, koje sada u Beogradu ne dozvoljavaju da se vide osvetljene fasade od Slavije do Kalemegdana. I sve to bez naknadnog preskupog ulaganja u infrastrukturu, prekopavanje ulica, ugradnje šina da bi se uveo tramvaj u Ulicu kralja Milana. Pogotovo što tom ulicom ne bi mogli da saobraćaju „španci”, ukoliko se ne bi izgradila okretnica kod Kalemegdana, što koliko mi je poznato nije u planu.

To znači da bismo morali da kupujemo nove tramvaje za centar Beograda, i to u vreme kada u svetu izbacuju ovo saobraćajno sredstvo iz centra grada, i zamenjuju ih običnim električnim autobusima.
Dejan Lopičić,
Beograd