Milošević nije sahranjen bez mozga

Mozak Slobodana Miloševića je, po svemu sudeći, ostao u Hagu, glasi vest objavljena na srpskom servisu britanske mreže Bi-Bi-Si. To odlučno demantuju sagovornici „Politike” koji su u poslednjim Miloševićevim danima bili sa njim, ali i oni koji su upoznati sa dešavanjima posle njegove smrti.

„Reč je o glupostima. Ako su u Hagu tvrdili da nije trovan, zašto bi onda zadržali mozak, a odbili zahtev da se analizira jetra”, navode naši sagovornici, koji ne žele da govore pod imenom i prezimenom. Drugim rečima, da je u tajnosti trebalo ukloniti neki organ čijom analizom bi moglo da se otkrije nešto sumnjivo, to bi bila jetra, a ne mozak.

Priču, koju sagovornici „Politike” svrstavaju na isti nivo na kojem su one da je Milošević i dalje živ i da živi u Moskvi, Bi-Bi-Si je objavio pozivajući se na izjave više osoba koje su u vreme smrti bivšeg predsednika radile za Međunarodni krivični tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.

Dva sagovornika Bi-Bi-Sija bili su Kristijan Šartije, u to vreme portparol tribunala, ali i Florans Artman, koja je 2006. bila portparolka glavne tužiteljke tribunala Karle del Ponte.

Dok je Šartije bio izričit i rekao da se seća da je Miloševićevo telo vraćeno bez mozga, Florans Artman je bila mnogo opreznija i iz njene izjave se vidi da nije baš sigurna u celu priču: „Zbog strogih holandskih zakona o privatnosti nismo mogli da proverimo da li je u Hagu ostao samo mozak, ili još neki delovi tela. Takvu informaciju mogu da dobiju samo holandski ili srpski državni organi, ili članovi porodice”, kazala je ona.

Prema istim pričama, za dubinsku toksikološku analizu mozga koju su holandski patolozi želeli da obave bilo je potrebno više vremena, tako da je mozak, navodno, ostao u institutu.

„Neki otrovi se brzo razgrađuju u organizmu, ali njihovi tragovi ostaju u moždanom tkivu, te je ova patološka analiza deo prakse detaljnijih istraga”, tvrdi Bi-Bi-Si na srpskom.

Patolog Zoran Stanković, bivši načelnik Vojnomedicinske akademije i bivši ministar zdravlja i odbrane, kaže za „Politiku” da se nikada posle obdukcije ne uzima ceo mozak.

„Kad se desi da zatvorenik umre u zatvorskim okolnostima, onda se tokom obdukcije uzimaju i delovi unutrašnjih organa za hemijske i toksikološke analize. Uzimaju se telesne tečnosti, krv, mokraća i želudačni sadržaj. Zatim delovi mozga, pluća, jetre, bubrega, srca, tankog i debelog creva... Kada se takvi delovi koriste za analize, obično se čuvaju šest meseci ili godinu dana, za slučaj da su potrebne dodatne analize. Posle toga se uništavaju, jer zbog bioloških procesa ne mogu više da se analiziraju”, navodi Stanković za naš list.

Upitan da prokomentariše priču da je Miloševićev mozak ostao u Hagu, Stanković kaže da se obično uzima oko 100 grama takvog tkiva, jer za ostalim nema potrebe.

Iz novinskih i televizijskih izveštaja iz marta 2006. godine vidi se da je toksikološka analiza završena pre nego što je Milošević sahranjen u Požarevcu. Istraga je pokrenuta posle prvobitnih tvrdnji predstavnika tribunala da se Milošević obesio u ćeliji, da bi kasnije njegov branilac Zdenko Tomanović izjavio: „Kako je mogao da se posle toga vrati u krevet i pokrije ćebetom?” Tomanović je kasnije javno pokazao pismo koje je Milošević poslao Sergeju Lavrovu, ministru spoljnih poslova Rusije, u kome je izrazio sumnju da ga truju.

Istraga je pokrenuta brzo, pa je na konferenciju za novinare izašao tadašnji predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar, koji je rekao da je toksikološka analiza uzoraka krvi i tkiva Slobodana Miloševića pokazala da nema naznaka da je on bio otrovan.

„Toksikološka analiza obavljena je posle obdukcije, koja je utvrdila da je Milošević umro od infarkta miokarda”, pročitao je Pokar iz izveštaja okružnog tužioca u Hagu.

Iz ostalih izveštaja vidi se i da je Tomanović tada tražio da se Miloševićeva jetra transportuje u Moskvu, jer se sumnja na trovanje mogla najbolje utvrditi analizom uzoraka ovog organa. Međutim, njegovom zahtevu nije udovoljeno. Tomanović je zahtevao i da se obdukcija obavi u Moskvi, ali ni na to nije pozitivno odgovoreno. Kasnije je trebalo da u obdukciji učestvuje ruski akademik Bokarija, ali je autopsija započeta bez njega i završena kada je on sleteo u Hag. Obdukciji su prisustvovali patolozi poslati iz štaba NATO-a u Belgiji, dok je Bokarija kasnije gledao snimak cele autopsije. Obdukciji su prisustvovala i dva lekara sa beogradske Vojnomedicinske akademije.