Ko će ugasiti požar

Sve iz­ve­sni­ji no­vi glo­bal­ni su­kob ko­ji je na po­mo­lu ma­lo­broj­ni pre­o­sta­li slo­bod­no­mi­sle­ći in­te­lek­tu­al­ci već su kr­sti­li epi­te­tom „no­vog ko­lo­ni­ja­li­zma”. Ne­za­pam­će­ne su­še ko­je po­ga­đa­ju pla­ne­tu sve­le su raz­log za ne­ke no­ve osva­jač­ke po­ho­de na jed­nu reč – vo­da. Naj­moć­ni­je ze­mlje sve­ta ne ha­ju mno­go za ono što je ne­ka­da bi­lo po­zna­to kao me­đu­na­rod­no pra­vo i to­kom pro­te­klih de­ce­ni­ja su svu svo­ju ener­gi­ju upre­gle za nad­me­ta­nje u tr­ci u na­o­ru­ža­nju.

Voj­na moć, uosta­lom, odav­no pred­sta­vlja blan­ko oprav­da­nje da „ve­li­ki” od „ma­lih” uzmu pre­o­sta­le pri­rod­ne re­sur­se. Ka­ko je ni­vo at­mos­fer­skog za­ga­đe­nja ipak ne­mo­gu­će za­dr­ža­ti van sop­stve­nih dr­žav­nih gra­ni­ca, na­uč­ni­ci uve­li­ko raz­ra­đu­ju ide­ju spe­ci­jal­nih ku­po­la ko­je bi bi­le po­sta­vlje­ne iz­nad po­je­di­nih te­ri­to­ri­ja ka­ko bi nji­ho­vim ži­te­lji­ma obez­be­di­li ko­li­ko-to­li­ko čist va­zduh. Ne­što na­lik sta­kle­nom zvo­nu iz­nad Spring­fil­da ko­me smo se ne­kad sme­ja­li u „Simp­so­no­vi­ma”, sa­mo ovaj put sa dru­ga­či­jom svr­hom. Raz­u­me se, is­klju­či­vo za one ko­ji to mo­gu da pla­te.

Pret­hod­ni re­do­vi su, oči­to, na­mer­no is­ka­ri­ki­ra­na ver­zi­ja po­čet­ka ne­kog bu­du­ćeg tek­sta ko­ji će se ba­vi­ti de­ša­va­nji­ma u sve­tu. No, pre­mi­se ko­je uka­zu­ju na ova­kav sce­na­rio u ne pre­te­ra­no da­le­koj bu­duć­no­sti ni­su pre­te­ri­va­nje. Uko­li­ko se usko­ro ni­šta ne pre­du­zme u ob­u­zda­va­nju glo­bal­nog za­gre­va­nja i uni­šta­va­nja pri­ro­de, sve da­na­šnje „vru­će” te­me – od ukra­jin­ske kri­ze do slu­ča­ja „Ha­šo­gi” – bi­će sa­mo tri­ce u od­no­su na pra­vi pro­blem – pi­ta­nje go­log op­stan­ka na Ze­mlji. I ne tre­ba bi­ti pre­te­ran ci­nik da se na­slu­ti da će bor­ba za pre­o­sta­le pri­rod­ne re­sur­se bi­ti bez­oč­ni­ja od bi­lo ko­je for­me ko­lo­ni­ja­li­zma ko­ju je ljud­ska vr­sta do­sad upo­zna­la.

GLAD, SU­ŠE, PO­ŽA­RI: Ove ne­de­lje dva­de­se­tak vo­de­ćih na­uč­nih in­sti­tu­ci­ja i me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja ob­ja­vi­le su za­bri­nja­va­ju­ći iz­ve­štaj o iza­zo­vi­ma ko­ji pre­te čo­ve­čan­stvu uko­li­ko se hit­no ne­što ne ura­di na za­u­sta­vlja­nju za­gre­va­nja pla­ne­te. Stu­di­ja je ugle­da­la sve­tlost da­na ne­pu­nu sed­mi­cu na­kon is­tra­ži­va­nja de­se­tak ame­rič­kih vla­di­nih agen­ci­ja ko­je su ne­dvo­smi­sle­no po­ru­či­le da glo­bal­no oto­plja­va­nje pred­sta­vlja re­al­nu opa­snost ne sa­mo za zdra­vlje lju­di već i po svet­sku eko­no­mi­ju. 

Po­di­za­nje pro­seč­ne tem­pe­ra­tu­re do­ve­lo je do fe­no­me­na da se u pod­ruč­ji­ma na ko­ji­ma je ne­kad vla­da­la is­klju­či­vo kon­ti­nen­tal­na kli­ma de­ša­va­ju po­ja­ve ti­pič­ne za trop­ska pod­ne­blja. Ta­ko je usled ši­re­nja sta­ni­šta ko­ma­ra­ca trop­ski vi­rus „zi­ka” do­ne­sen u SAD, a bak­te­ri­ja ko­le­re na Bal­tik.

Na­uč­ni­ci upo­zo­ra­va­ju i da će s ra­stom tem­pe­ra­tu­re na Ze­mlji eks­po­nen­ci­jal­no opa­da­ti kva­li­tet hra­ne. „Po­rast kon­cen­tra­ci­je ugljen-di­ok­si­da u at­mos­fe­ri sma­nji­će pri­su­stvo ključ­nih hran­lji­vih ma­te­ri­ja za zdra­vlje čo­ve­ka u hra­ni, kao što su gvo­žđe, cink i pro­te­i­ni.” Apo­ka­lip­tič­nim prog­no­za­ma do­pri­ne­lo je i pre ne­ko­li­ko da­na ob­ja­vlje­no is­tra­ži­va­nje Evrop­ske ko­mi­si­je po ko­jem će glo­bal­no oto­plja­va­nje do­ve­sti do do­dat­nih 132.000 žr­ta­va go­di­šnje, zbog po­sle­di­ca pre­ve­li­ke vru­ći­ne.

OSNO­VE KLI­MAT­SKOG MARK­SI­ZMA: Su­o­čen sa ova­kvim po­da­ci­ma, ame­rič­ki pred­sed­nik Do­nald Tramp je tvi­to­vao da „ne ve­ru­je” na­uč­ni­ci­ma. Sli­čan stav o kli­mat­skim pro­me­na­ma de­li i pred­sed­nik Ru­si­je Vla­di­mir Pu­tin ko­ji je ne­ko­li­ko pu­ta otvo­re­no po­sum­njao u na­la­ze o kli­mat­skim pro­me­na­ma i po­ru­čio da oko­sni­cu raz­vo­ja svo­je ze­mlje vi­di naj­pre u eks­plo­a­ta­ci­ji ogrom­nih pri­rod­nih re­sur­sa, bez ob­zi­ra na po­ten­ci­jal­ni ri­zik od na­ru­ša­va­nja pri­rod­ne rav­no­te­že. Ma­da se pre sve­ga ne­ko­li­ko go­di­na to mo­glo či­ni­ti tek kao fan­ta­zi­ja, niz do­ga­đa­ja ko­ji su se u me­đu­vre­me­nu od­i­gra­li je od ki­ne­skog li­de­ra Si Đin­pin­ga na­pra­vio svo­je­vr­snog front­me­na bit­ke za spas pla­ne­te. Ko­me­di­jant slu­čaj je hteo da pr­vi čo­vek ze­mlje ko­ja po broj­nim pa­ra­me­tri­ma pred­nja­či u za­ga­đe­nju po­sta­ne po­sled­nja bra­na na­le­tu po­li­tič­ke sa­mo­vo­lje, zbog ko­je na kra­ju svi is­pa­šta­ju. 

I dok se za da­nas spre­ma Glo­bal­ni sa­mit o kli­mat­skim pro­me­na­ma u polj­skim Ka­to­vi­ca­ma, do­dat­no za­bri­nja­va naj­no­vi­ji istup još jed­nog al­fa-muž­ja­ka svet­ske po­li­ti­ke. Na­i­me, vla­da no­vo­i­za­bra­nog pred­sed­ni­ka Bra­zi­la Ža­i­ra Bol­so­na­ra je ot­ka­za­la go­sto­prim­stvo istom ta­kvom sa­mi­tu pla­ni­ra­nom za sle­de­ću go­di­nu. Pri­ča o opa­sno­sti od kli­mat­skih pro­me­na od­ba­če­na je kao „mark­si­stič­ka” uj­dur­ma, spre­mlje­na u ku­hi­nja­ma Pe­kin­ga.

Sa ova­kvim li­de­ri­ma, ona ku­po­la za ču­va­nje va­zdu­ha za bo­ga­te s po­čet­ka ovog tek­sta mo­gla bi usko­ro da po­sta­ne mno­go stvar­ni­ja i zlo­kob­ni­ja ne­go u avan­tu­ra­ma Ho­me­ra Simp­so­na.