Francuska vraća zaplenjene umetnine u Benin

Francuski predsednik Emanuel Makron doneo je odluku da se Beninu „bez odlaganja” vrate umetnička dela koja se u muzejima njegove zemlje nalaze, a koja su tu dospela nakon što ih je francuska vojska 1892. zaplenila, čime je napravio svojevrstan presedan koji bi na sličan čin mogao da natera i druge nekadašnje velike kolonijalne sile.

Naime, kako piše AFP, nakon što je Benin zatražio restituciju pomenutog blaga, a što je po postojećim francuskim zakonima striktno zabranjeno, Makron je lično naručio istraživanje na tu temu, a reč je o 26 kraljevskih skulptura koje se čuvaju u pariskom Muzeju keja Branli (koji je posvećen urođeničkoj umetnosti Afrike, Azije, Okeanije i Amerike). Pošto je dobio sve podatke, šef francuske države predložio je da se tokom sledeće godine u Parizu zvanično sastanu afrička i evropska strana kako bi bila definisana pravila najavljene razmene, pri čemu je iz njegovog kabineta naglašeno da bi muzeji trebalo da budu ključne institucije u tom procesu, a da ovo ne bi trebalo da bude ni izolovan, a ni simboličan slučaj.

Štaviše, u izveštaju koji mu je dostavljen na ovu temu predloženo je i da se donese zakon koji bi omogućio povratak na hiljade vrednih predmeta koji su iz Afrike u Francusku dopremljeni u doba kolonijalnih osvajanja, a što bi države sa tog kontinenta mogle da zatraže. U tom smislu, kako navode francuski mediji, bili bi utvrđeni i jasni uslovi, počev od zvaničnog zahteva države koja traži povraćaj, preko preciznih informacija koje je potrebno dostaviti o poreklu dela, ali i dokaza o postojanju adekvatnih uslova u zemlji porekla kako bi artefakti mogli da budu prihvaćeni. Istovremeno, muzeji iz kojih se dela vraćaju morali bi što pre da oforme elektronsku bazu podataka svojih afričkih kolekcija i da tako omoguće lakšu pretragu svojih zbirki. Makron je sugerisao da bi trebalo pokrenuti opsežnu saradnju i sa drugim evropskim zemljama koje mogu biti u sličnoj situaciji, ocenjujući da afričko nasleđe ne bi trebalo da se nalazi samo u muzejima i privatnim kolekcijama na Starom kontinentu.

Do sada su slični slučajevi rešavani na različite načine, a u svetlu postojanja prepreka na polju pravne regulative, jedan od njih bio je i takozvana dugoročna pozajmica. Naime, Etiopija je Ujedinjenom Kraljevstvu poslala restitucioni zahtev 2007, kojim je zatražen povratak na stotine vrednih rukopisa i drugih artefakata koji su opljačkani i odneti iz te zemlje posle 1868. i sada se nalaze na različitim mestima na Ostrvu, uključujući i Kraljevsku biblioteku u dvorcu Vindzor, ali je to odbijeno. Kompromis je ponuđen u vidu pomenute pozajmice, pa je u aprilu ove godine, u vreme održavanja izložbe „Magdala”, na kojoj je predstavljen jedan broj etiopljanskih dela, londonski Viktorija i Albert muzej odlučio da deo predmeta koja su Britanci odneli iz Etiopije pre 150 godina privremeno vrati u zemlju porekla radi tamošnjeg izlaganja, na šta su Etiopljani pristali, pisao je tada „Gardijan”.

Iako nije u vezi sa Afrikom, već sa Grčkom, jednom od evropskih zemalja, poznat je i čuveni slučaj „Partenonskih dragulja” – dela koja su dve hiljade godina stajala na atinskom Akropolju pre nego što ih je britanski diplomata lord Elgin pre 200 godina iz Grčke preneo u Britaniju. Iako je Elgin, kako je obaveštavao AFP, imao dozvolu da iznese dela iz Otomanskog carstva koje je tada vladalo Grčkom, Atina njihovo prenošenje smatra krivičnim delom i nije odustala od ideje da ih vrati budući da se Grci nisu složili sa tadašnjim njegovim namerama. Proces rešavanja ovog problema još uvek traje.