Renesansa muzeja u Pančevu

Pančevo – Republička i pokrajinska vlada odlučile su da u okviru plana obnove javnih objekata u Vojvodini podrže projekat sanacije i rekonstrukcije Narodnog muzeja u Pančevu, vredan 320 miliona dinara. Obnova zdanja s početka 19. veka trajaće tri godine i imaće četiri faze. Prva, vredna 50 miliona dinara, planirana je za narednu godinu i predviđa sanaciju fasade, zamenu stolarije, radove na tavanu i krovu, kao i termoizolaciju čitave zgrade. U troškovima će republika i pokrajina učestvovati sa po 45 odsto, dok će ostatak obezbediti grad Pančevo, koji je 2014. finansirao i izradu projektne dokumentacije. Kako naglašavaju u muzeju, najvažnije je da će za nekoliko godina izložbena postavka dobiti 1.500 kvadrata prostora, umesto sadašnjih 250. 
Zdanje Narodnog muzeja, ustanove kulture regionalnog značaja, koja od 1976. obitava u prostoru nekada Gradske kuće – Magistrata, nagriženo je zubom vremena, vlagom i hroničnom besparicom. Reprezentativna zgrada doslovce se raspada. Pravo stanje objekta prikriva pročelje, 1833. godine solidno izgrađenog zdanja osnove izvrnutog slova P, koju tvore dva docnije dozidana dvorišna krila.
„Glavni zadatak je sačuvati depoe u kojima bi predmeti, koji su nam dati na čuvanje, živeli svoj pristojni muzejski život, ali fizički nismo u mogućnosti da radimo svoj posao. Eksponati su izmešteni iz depoa, sada su u solidnim uslovima i, što je najvažnije, bezbedni. Prostor je suv i uslovan, ali su gomile predmeta tek odložene jer nam nedostaju i namenske police, ambalaža, oprema. Prethodno mora i da se kompletno sanira”, kaže za „Politiku” Miroslav Birclin, direktor muzeja. 
Ovakav način držanja i brige o predmetima u velikoj meri utiče i na izlagačku delatnost jer ogroman broj od oko 13.000 muzealija nije tamo gde bi trebalo da bude – u depoima zbirki, pa kustosi imaju slab pregled gde se šta nalazi, a često i fizički ne mogu da dođu do određenih predmeta, tako da je i priprema izložbi umnogome otežana. Situaciju je nešto popravila rekonstrukcija svečane sale koja je izuzetan prostor za izložbe, ali i druge događaje. Tu je i mali salon galerija u kojem je uspostavljen relativno redovan režim rada i uglavnom se priređuju autorske izložbe, dok skraćena verzija stalne postavke ima izložene predmete iz svake zbirke, ali bi mogla, dodaju u muzeju, biti daleko bogatija. 

Zdanje nagriženo vlagom i besparicom

Zidove sistematski i ozbiljno uništava memla, a svi eksponati su iz istog takvog depoa pre više od deceniju izmešteni na sprat u jedino bezbedno mesto, u nekoliko sala bivše stalne postavke. Tu se samo uz pomoć baterijske lampe, jer ovde su problem i sve instalacije, mogu videti nizovi tek naslaganih muzealija, rashodovanih vitrina i panoa zaostalih od nekih pređašnjih izlagačkih aktivnosti. 
Pre skoro tri decenije izvlačena je vlaga, danas zarobljena u podrumskom prostoru muzeja u kojem još postoje pritvorske ćelije čiji su oljušteni zidovi čitava hronika prošlih vremena Pančeva s datumima hapšenja, imenima i porukama nevoljnika, koji su ovde bili zatočeni. Jedina „uteha” je popularnost zdanja među filmadžijama koji ovde pronalaze autentično ruiniranu scenografiju.