Katarovo „adio" OPEK-u

Doha najavljuje „nova partnerstva”, a mnogi ukazuju na činjenicu da Katar i Iran u vodama Persijskog zaliva dele najveće nalazište gasa na svetuKatarski šeikat, vodeći svetski izvoznik tečnog gasa (LNG) i 11. proizvođač nafte u OPEK-u, iznenada je juče objavio da od nove godine napušta petro-kartel čiji je član od 1961. godine.

„Uticaj Katara na odlučivanje u OPEK-u mali je. Sa druge strane, zvanična Doha želi da poveća godišnju proizvodnju tečnog gasa sa sadašnjih 77 miliona tona na 110 miliona tona. Katar namerava da se usredsredi ka tom cilju. Istovremeno, težimo da preispitamo svoju ulogu na međunarodnoj energetskoj sceni. Tim povodom, u sledećih nekoliko meseci objavićemo nekoliko velikih međunarodnih partnerstava, s krajnjom namerom da ojačamo svoju poziciju najvećeg svetskog izvoznika tečnog gasa”, objavio je Saad el Kaabi, katarski ministar energetike, u noći između nedelje i ponedeljka, preneo je katarski državni medijski servis „Al Džazira”.

Neočekivana vest iz Dohe – objavljena samo nekoliko sati nakon završetka samita G-20 u Argentini i tri dana pred početak ključnog samita grupacije OPEK+ u Beču – šokirala je berze. Nakon objave ministra Kaabija i upozorenja Omana da bi Katar mogao da očekuje neku vrstu „osvete” pojedinih zalivskih komšija, cena barela nafte na berzama porasla je za oko četiri procenta („brent” 61,79 dolara, laka teksaska 53,08 dolara).

Odluka Katara (2,6 miliona stanovnika od čega su 90 odsto stranci i gastarbajteri) daleko je od simbolične, procenjuju analitičari londonskog Sitija. Naime, Katar je sa „adio” OPEK-u postao prva zalivska država u istoriji koja napušta ovaj kartel od njegovog osnivanja 1960. godine. Ta činjenica je na berzama odmah protumačena kao novi mogući signal razlaza unutar kartela koji isporučuje oko trećine nafte svetskom tržištu. Koliko ove jeseni, Saudijska Arabija je naručila opsežnu studiju o posledicama mogućeg raspada OPEK-a i daljeg samostalnog nastupa Rijada na svetskom tržištu nafte, preneo je američki „Volstrit džornal”.

Šta je nagnalo Dohu da u ovom trenutku najavi razvod s kartelom koji je decenijama vedrio i oblačio na globalnom tržištu strateške sirovine, koliko juče bilo je predmet širokih spekulacija.

Ministar Kaabi odbacio je insinuacije da Katar odlazi iz OPEK-a zbog „političkih razloga”. Koliko juna 2017. Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i još pet država arapskog sveta zaveli su Kataru drakonske političke i trgovinske barijere pod optužbom da „finansira i podstiče međunarodni terorizam”. Iako, po sopstvenim rečima, skrajnut u procesu odlučivanja u OPEK-u, Katar demantuje da politika ima veze sa odlukom da okrenu leđa grupaciji čiji je predvodnik Saudijska Arabija, inicijator neuspešnog pokušaja međunarodne izolacije Katara.

„Mnogi će ovu odluku Dohe ispolitizovati. Samo gledamo šta je dugoročno u interesu Katara: reč je o strateškoj odluci”, precizirao je juče Kaabi.

I dok su odnosi Rijada, Maname i Abu Dabija u poslednje vreme manje zategnuti nego prošlog leta, Doha danas insistira da zbližavanja neće biti dok se druga strana zvanično ne izvini i ne ukine sve sankcije uvedene lane. U međuvremenu, od juna 2017. Iran i Turska intenzivno jačaju veze sa zalivskim šeikatom, gde je u vazduhoplovnoj bazi nadomak prestonice stacionirano preko 10.000 američkih vojnika. Novoojačale katarske veze sa Iranom – članom OPEK-a koji odskora otvoreno kritikuje Saudijsku Arabiju zbog „igranja po američkim notama”  – od posebnog su značaja za međunarodno tržište energenata. Naime, u vodama Persijskog zaliva, Katar i Iran dele najveće nalazište gasa na svetu, procenjeno na oko 51 bilion kubnih metara prirodnog gasa i oko 50 milijardi kubnih metara kondenzata prirodnog gasa. To zajedničko nalazište gasa (ukupne površine oko 9.700 kvadratnih kilometara), koje u Teheranu zovu „Južni pars” a u Dohi „Severno polje”, ima veće obnovljive rezerve globalno sve popularnijeg energenta – nego sva druga slična nalazišta na svetu zajedno. Sa kim bi to Katar u sledećih nekoliko meseci mogao da objavi „nekoliko velikih međunarodnih ortakluka”, i kakve bi to moglo da ima nenaslutive posledice po geoenergetske odnose, za sada je zvanično, zagonetka.