Koridor 10 koštaće 1,4 milijarde evra

Procena je investitora, odnosno „Koridora Srbija”, da će izgradnja Koridora 10 koštati oko 1,4 milijarde evra. Taj iznos obuhvata sve troškove, počev od projektovanja, eksproprijacije, gradnje, nadzora, nepredviđenih radova, do odštetnih zahteva i obeštećenja graditelja.

U „Koridorima Srbije” ipak napominju da u ovom trenutku, kada su završni radovi u toku, ne mogu da govore o ukupnim troškovima izgradnje auto-puta prema granici sa Makedonijom, odnosno Bugarskom.

– Kada južni i istočni krak Koridora 10 budu gotovi i kada se uzme u obzir ukupan broj odštetnih zahteva i novac isplaćen za naknadne radove, garancije i penale, ali i kontrapenale, koje smo naplatili izvođačima za nepoštovanje rokova, moći ćemo da izađemo sa finalnim troškovima izgradnje Koridora 10 – kažu za „Politiku” u „Koridorima Srbije”.

U ovom preduzeću napominju da se već sada zna da će za neke kreditne linije biti ostvarene značajne uštede. Uštede bi, kažu, bile i značajnije da nepredvidivi i izuzetno složeni geološki uslovi nisu u velikoj meri uticali na značajno povećanje obima neophodnih radova, kažu u „Koridorima Srbije” ne navodeći o kojim uštedama je reč.

Verovatno se misli na deonice Crvena reka – Čiflik i Pirot istok – Dimitrovgrad na istočnom kraku Koridora 10. Prošle godine, kada su završene, javnost je obaveštena da je ušteđeno oko 40 miliona evra jer je sa izvođačima radova ugovorena niža cena od one koja je procenjena pre uzimanja kredita od Evropske banke za obnovu i razvoj, u iznosu od 150 miliona evra.

Ovde se nameće pitanje kako je procenjivana vrednost radova na Koridoru 10 i koliko je ona iznosila budući da je služila kao osnov za zaduživanje kod banaka i ugovaranje poslova. Prema podacima „Koridora Srbije” procenjena vrednost celog koridora iznosila je 1,9 milijardi evra. Država je 2008. ugovorila kredite za oba kraka u iznosu od 1,1 milijarde evra sa Svetskom bankom, EIB-om i EBRD-om.

Drugi aspekt je da su izvođači radova na oba kraka koridora podnosili odštetne zahteve za dodatna plaćanja jer je vrednost radova prevazilazila projektovanu i ugovorenu cenu. Recimo za deonicu Srpska kuća – Levosoje, koja se jedino finansira iz budžeta, prvobitno ugovorena vrednost iznosila je 3,3 milijarde dinara. Po tom ugovoru isplaćena je 3,1 milijarda pre obustavljanja radova. Zatim je doneta odluka o sklapanju novog ugovora sa istim firmama u vrednosti od 1,2 milijarde dinara. Ukupna vrednost posla na kraju će iznositi oko 4,3 milijarde dinara, a grčki „Aktor”, koji je gradio deonice Bancarevo – Crvena reka, Crvena reka– Čiflik, Staničenje–Pirot i obilaznicu oko Dimitrovgrada, podneo je odštetni zahtev u iznosu od 23 miliona evra. To je javnost prošle godine saznala na osnovu izveštaja radne grupe Ministarstva saobraćaja za istočni krak Koridora 10.

Koliko ukupno novca izvođači radova potražuju na oba kraka na ime odštetnih zahteva u „Koridorima Srbije” ne daju precizne podatke. Kažu da je reč o standardno dugotrajnim procesima, koji zahtevaju dodatne analize i isplaćivanje naknada po okončanju procesa.

Zoran Đorđević, vlasnik konsultantske kuće „Ju bild”, specijalizovane za upravljanje projektima, kaže da država nije imala dobre projekte, jer su projektanti imali premalo vremena. Na osnovu takvih projekata, koji su evidentno sadržali manjkavosti, konkurisala je za kredite kod svetskih banaka i na osnovu njih je ugovarala poslove.

– Izvođači su to koristili. Da bi dobili poslove konkurisali su sa damping cenama. Uglavnom su konkurisali sa cenama koje su bile 65 odsto od projektovanih. „Alpina” je tu nadmašila sve i išla je čak sa 52 odsto vrednosti. To je suviše nisko i za ovdašnje pojmove – kaže Đorđević.

– Realnost je da država kao investitor ima ograničenja. Da je privatnik na njenom mestu, bio bi dosta agresivniji. Raskidao bi ugovore. Država je morala da balansira između izvođača i banaka. Dovesti novog izvođača je komplikovano. Generalni problem je što se Koridor 10 dugo gradi. Da bi se upravljalo projektima potrebni su mehanizmi. Država je imala loše projekte i neefikasnu eksproprijaciju, ali je iz svih ovih iskustava nešto i naučila – kaže Đorđević.

On ipak smatra da će, kada se podvuče crta, Srbija jeftinije proći nego susedne Hrvatska i Mađarska. Hrvatska je podseća imala aferu sa američkim „Behtelom” i kilometar auto-puta ju je skuplje koštao nego Srbiju, a Mađarska je svoje auto-puteve gradila kroz koncesije pa je morala koncesionarima da garantuje određeni protok saobraćaja i doplaćuje razliku.