Kako odoleti iskušenjima

„Poslednjih godina svedoci smo lepih i ružnih pojava u domaćem izdavaštvu. O srpskim izdavačima i poteškoćama sa kojima se sreću govori se uglavnom za vreme Beogradskog sajma knjiga. Situacija postaje daleko jasnija ako pogledamo broj izdavačkih kuća koje se ugase svake godine, nezavisno od kvaliteta objavljenih naslova. Prilagođavanje zahtevima tržišta gotovo da podrazumeva prenebregavanja osnovnih estetskih kriterijuma i poricanje književnih standarda. U takvim okolnostima, kad se daje prednost najprofitabilnijim izdanjima, nemoguće je pronaći i afirmisati prave vrednosti, pošto niko ne vodi računa o potrebama i mogućim dometima perspektivnih domaćih stvaralaca, kaže za „Politiku” Despot Despotović, osnivač izdavačkog preduzeća „Zograf” iz Niša.

Despotović dodaje:

– Dramatičnosti situacije postajemo svesni tek ako pratimo stanje van prestonice. Stvari naročito stoje loše u centralnoj i južnoj Srbiji, gde se masovno zatvaraju postojeće knjižare i brojna čitalačka publika ostaje uskraćena da prati dešavanja na književnoj sceni.

,,Zograf” već nekoliko godina zaredom odoleva raznoraznim cehovskim iskušenjima i često negativnim poslovnim trendovima, pri tom uspešno odbijajući da se stavi u službu dnevne politike. Pažljivim izborom uvek aktuelnih naslova, ovo van granica Srbije dobro poznato preduzeće uspešno balansira na tržištu i doprinosi razvoju srpske kulture, tradicionalno odvajajući značajna sredstva za prezentaciju talentovanih stvaralaca kojima do sada nije pružena ni najmanja šansa. Dugačka je lista pisaca koji su svoje prve korake u svetu književnosti učinili upravo objavljujući svoje knjige u ,,Zografu”. Dovoljno je pomenuti Zorana Ćirića, Branislava Stanojevića, Zvonka Karanovića, Sašu Mladenovića, Bojana Ilića Bokerinija, Radomira Videnovića, Aleksandra Blatnika. Njima se pridružuje i čitav niz već dobro poznatih autora koji su ukazali poverenje ovom izdavaču, kao što su Momo Kapor, Milisav Savić, Mihajlo Pantić, Matija Bećković, Milorad Pavić, Ivan Ivanović, Živorad Lazić, Vida Ognjenović, Ivanka Kosanić, Radmilo Pejić...

– Svi oni koji posluju sa sedištem van Beograda suočeni su sa dodatnim troškovima poslovanja, počev od transportnih, poštanskih, troškova katalogizacije itd. Postoji i problem prodaje i distribucije knjiga zbog zatvaranja prodajnih objekata. Knjižarska mreža u Srbiji svela se samo na četiri grada, ponajviše zahvaljujući prodaji knjiga na kioscima kao i putujućim tezgama.

Pored mnogobrojnih priznanja za svoja izdanja, „Zograf” je nedavno objavio knjigu Nebojše Ozimića „Kratka istorija Niša” koja je dobila Godišnju nagradu grada Niša ,,11. januar”. Zahvaljujući naporu ove kuće, Niš je nakon dve i po decenije dobio reprezentativno delo koje ga može dostojno predstavljati u svetu.

– Lokalne samouprave u srpskim gradovima morale bi da razmisle zašto dolazi do gašenja lokalnih novina i časopisa, a o izdavačkim kućama i knjižarama da i ne govorimo, pošto gotovo da više i ne postoje – zaključuje Despotović.

S. K.