Mala Merkel ili Merc nasleđuju Angelu

Kancelarka Angela Merkel namerava da ostane na čelu vlade do 2021. godine, ali posle današnjih izbora za stranačkog lidera malo je verovatno da će ikada više zauzeti prvo mesto na „Forbsovoj” listi najmoćnijih žena. Iako je američki biznis magazin prvo mesto osam godina zaredom rezervisao za nju, procenjuje se da je „era Merkelove” gotova.

I da je pod velikim znakom pitanja da li će po izboru novog lidera njene stranke ostati kancelarka do kraja mandata ili će biti raspisani prevremeni parlamentarni izbori.

Ukoliko pobedi njen stari rival Fridrih Merc, takav ishod je verovatan. Pobedi li Anegret Kramp-Karenbauer, generalna sekretarka, koju je sama Merkelova predložila – vlada će „izgurati” do kraja mandata, ali bez snage koju je imala pre, recimo, dve godine, kada joj se politika otvorenih vrata za migrante „obila o glavu”. Početak kraha najavilo je već polugodišnje formiranje vlade.

U Hrišćanskodemokratskoj uniji (CDU) vole da kažu da, birajući lidera stranke, biraju i budućeg kancelara, ali i neformalnog lidera Evropske unije. Članovi stranke se nazivaju među sobom „udruženje za izbor kancelara”.

Iako je trpela oštre kritike zbog migrantske politike i suočila se s lošim rejtingom stranke na pokrajinskim izborima, ipak je odluka Merkelove, koju je saopštila u oktobru, da se neće kandidovati na stranačkim izborima za predsednika – izazvala šok.

Činjenice da je stranku predvodila već 18 godina, da je obezbedila četiri uzastopne pobede svojoj stranci na parlamentarnim izborima i da je nemačku vladu vodila u vreme tri američka predsednika, četiri francuska, četiri britanska premijera, pet grčkih ili sedam italijanskih – samo su doprinele neverici.

Čak i pošto je rejting CDU sa prošlogodišnjih 33 odsto podrške, koliko je stranka osvojila na parlamentarnim izborima, pala na 28 odsto, što su pokazali nedavni regionalni izbori. S druge strane, neki analitičari kažu da je bilo krajnje vreme i da je kancelarka ostala na funkciji čak i kad joj je isteklo vreme.

Smatra se da bi izbor bivše premijerke najmanje nemačke pokrajine Zarland i generalne sekretarke stranke Anegret Kramp-Karenbauer (57), popularno nazvane AKK ili „mala Merkel”, značio da će pravac kojim je Angela Merkel vodila stranku, iz čega je proisticao i način vođenja vlade – ostati nepromenjen: od migracije do fiskalne politike.

To bi značilo i nastavak politike najjače privredne sile u EU. Prema prošlonedeljnom istraživanju, AKK ima podršku više od 40 odsto ispitanika. Problem za nju mogao bi da bude u tome što, iako su predizborne ankete pokazale da bi nemački birači voleli upravo nju da vide na čelu stranke, veruje se da nema većinu među 1.001 delegatom koji će u Hamburgu danas odlučivati o tome, iako je u stranci podržavaju ženska udruženja i razne druge interesne grupe. 

Biznismen i milioner Fridrih Merc (63), koji je sebe skromno opisao kao pripadnika više srednje klase, navodno ima podršku većine delegata koji će glasati. U tu grupu se ubrajaju mlađi delegati i predstavnici poslovnih interesa. I ne manje važno: ima javnu podršku uticajnog predsednika Bundestaga Volfganga Šojblea, koji je rekao da bi „najbolje za državu bilo da većinu dobije Merc”.

Uz to, nemački mediji tvrde da Merc sve ove godine nije zaboravio da ga je na stranačkim izborima 2002. godine pobedila Merkelova, nakon čega se povukao iz rukovodstva stranke. Sada kada se, posle povlačenja iz politike u biznis, ponovo vratio na politički teren, kažu da to ne bi uradio bez ozbiljne pripreme i čvrstih pokazatelja da će pobediti.

Već to što je on, kao veliki kritičar politike Merkelove, postao zvanični kandidat za lidera znači da u stranci postoji velika želja za promene i da bi njegova pobeda sigurno već iduće godine dovela do prevremenih izbora. Pogotovo zato što je dosadašnjem stranačkom rukovodstvu zamerao što su dopustili da na antimigrantskoj politici do neslućenih razmera ojača desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) i što on svojim stavovima i retorikom namerava da vrati konzervativne birače koji su „prebegli”.

Malo ko se usuđuje da prognozira pobednika. Nemački mediji ostavljaju otvorenim obe mogućnosti i skloni su da tvrde da će govori kandidata uoči glasanja biti presudni za odluku. Mada takav stav nimalo nije svojstven nemačkom mentalitetu. Za trećeg kandidata, ministra zdravlja Jensa Špana, svi uglavnom govore da je još uvek mlad (38) i ne očekuje se da će proći prvi krug glasanja, nego da će njegove pristalice dati svoj glas Mercu.