Srbija otvara još dva poglavlja

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović predvodiće u ponedeljak delegaciju Srbije na 9. međuvladinoj konferenciji u Briselu, na kojoj će biti otvorena dva poglavlja u pregovorima s EU. Reč je o poglavljima broj 17 o ekonomskoj i monetarnoj politici i broj 18, koje se tiče statistike, prenosi Tanjug.

Prema navodima te agencija, posle međuvladine konferencije, zakazane za 15 sati, novinarima će se obratiti Jadranka Joksimović, komesar EU za susedsku i politiku proširenja Johanes Han i ministar inostranih poslova Austrije Karin Knajsl.

Joksimovićeva će prethodno, u 14.30 sati s ministrom inostranih poslova i trgovine Mađarske Peterom Sijartom potpisati memorandum o razumevanju i tehničkoj ekspertskoj pomoći, kojim će Mađarska produžiti ekspertsku pomoć Srbiji u procesu evrointegracija.

Srbija je u dosadašnjem procesu pristupanja otvorila 14 poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena, navodi se u saopštenju Kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima.

Agencija Beta podseća da se Poglavlje 17 tiče nezavisnosti centralnih banaka kad je reč o ekonomskoj i monetarnoj politici, kao i da zakonski sprečava da centralne banke direktno finansiraju javni sektor. Takođe, ovo poglavlje sprečava povlašćeni pristup javnog sektora finansijskim institucijama, čime se obezbeđuje delovanje tržišne privrede.

Poglavlje 18 obuhvata oblast statistike s ciljem da se obezbede pouzdani i tačni statistički podaci za procene stanja u društvu i državnim institucijama. Uoči današnje konferencije, srpske vlasti su, prema navodima Bete, predočile da su izvršile sve pripreme za otvaranje još sedam poglavlja u pregovorima o članstvu s EU.

S druge strane, Hrvatska se protivila otvaranju novih poglavlja Srbiji na zasedanju Komiteta za Zapadni Balkan. Istovremeno, kako je Beti rečeno u Savetu ministara EU, pojedine baltičke i severnoevropske članice unije su smatrale da Srbija ništa ne čini da svoju politiku prema Rusiji bar počne da usaglašava sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Preovladao je ipak stav većine članica da Srbija ima administrativni kapacitet, a da upravo u situaciji kad vlasti u Prištini nanose udarce dijalogu s Beogradom, a time i EU kao posredniku, treba podstaći političku volju srpskih vlasti da brže sprovedu ključne reforme vladavine prava.