Tetka iz Amerike više nije dokaz o poreklu bogatstva

Jasna Petrović-Stojanović

09. 12. 2018. 23:35

(Фото Пиксабеј)

Donošenje dugoočekivanog zakona o poreklu imovine, kojim bi pod lupu trebalo staviti sve one koji su se poslednjih decenija obogatili, a da za to nemaju relevantne dokaze, imaće smisla samo ukoliko se bude primenjivao, kaže Đerđ Pap, poreski stručnjak i bivši direktor u Poreskoj upravi, u čije je vreme (pre više od decenije) bila doneta odluka da se krene u unakrsnu procenu imovine. Od toga se vrlo brzo odustalo, kaže odustalo, a da se samo pretpostavlja zašto.

– Za sprovođenje budućeg zakona o poreklu imovine ili unakrsne procene, kako god se on zvao, neophodan je i znatan ljudski resurs kojim Poreska uprava ne raspolaže. Dakle, ukoliko se paralelno s donošenjem novog zakona ne bude stvorila ekipa ljudi koja će ga sprovoditi, postoji opasnost da sve ostane mrtvo slovo na papiru kao i do sada – kaže Pap.

Unakrsna procena je deo Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, čiji podzakonski akti mogu doprineti utvrđivanju stvarne poreske osnovice. Pre svega metoda parifikacije i metoda za utvrđivanje minimalnog poreza na dohodak građana. Međutim, ne ti metode se ne koriste. Isto kao ni unakrsna procena.

Di­rek­tor­ka Po­re­ske upra­ve ne že­li da ko­men­ta­ri­še 
„Po­li­ti­ka” je pi­ta­nje da pro­ko­men­ta­ri­še šta zna­či do­no­še­nje za­ko­na o po­re­klu imo­vi­ne pro­sle­di­la i Po­re­skoj upra­vi Sr­bi­je, od­no­sno di­rek­tor­ki Dra­ga­ni Mar­ko­vić, ali oni ne že­le ni­šta da ka­žu dok za­kon ne bu­de usvo­jen. Bez ob­zi­ra na to što je i Po­re­ska upra­va uče­stvo­va­la u iz­ra­di ovog za­ko­na.

Da su se koristile, Poreska uprava bi u svojoj evidenciji odavno imala imena svih onih kod kojih se imovina ne slaže s prijavljenim prihodima, ali je gotovo sigurno da ih nema, ističe Pap.

Kada je reč o kaznama za one kod kojih poreklo imovine nije dokazano, ovaj poreski stručnjak kaže da bi kazna trebala da bude (i bila je u Zakonu o ispitivanju porekla imovine iz 1973. godine) – oduzimanje nezakonito stečene imovine.

– Evropa koristi (svoje) oblike unakrsne procene, pa ako neko kupi nekretninu ili automobil veće vrednosti svakako će biti unakrsno procenjen, a da (najčešće) za to ni ne zna, pošto njihove službe imaju punu bazu podataka koja im služi za taj posao. Objašnjenje odakle vam novac za ovu kupovinu zatražiće samo od onih koji ne prođu tu proveru – kaže Pap.

– Razlozi za donošenje novog pravnog akta su više nego očigledni. Svaka vlast od devedesetih naovamo se (ne)legalno bogatila i ovaj zakon će biti direktan udar na njih – kaže prof. dr Goran Radosavljević, s FEFA univerziteta.

– Mnogi pripadnici vlasti, direktori, funkcioneri, folk pevači, sportisti… bili su optuživani za nelegalno poslovanje pa se postavlja pitanje da li stvarno postoji volja da se zakon donese ili je to farsa. S druge strane, ovaj zakon treba da da odgovor na to ko se obogatio legalno, a ko ne. To je u interesu svih onih koji su možda u prošlosti bili lažno optuživani. Mislim da je vreme da konačno zatvorimo to poglavlje. Ako novi zakon, međutim, ne obuhvati sve, onda je bolje da se ne donosi. Do sada je bio donet dva puta, ali nije sproveden nijednom – kaže prof. Radosavljević.

On dodaje da postoji problem tehničke prirode jer prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji poreska obaveza apsolutno zastareva za 10 godina, što odmah treba promeniti. A veliko je pitanje koliko se dugo čuva dokumentacija o poreskim obveznicima.

Upitan da li postoji način da se ovaj zakon izigra, Radosavljević odgovora da, ukoliko postoji politička podrška, nema nikakvih prepreka da se ovakav jedan zakon donese i primeni. To je jedini način da ubuduće izjave tipa „tetka mi je poklonila stan ili mi je dala novac da ga kupim” ne mogu uzimati kao relevantan dokaz.