Kako potisnuti neukus

Gradovi koji drže do kulture prostora ne odriču se nijednog sloja svoje graditeljske baštine. To je ugledni obrazac koji neguju savremeni planeri evropskih gradova, ne samo na zapadu. Zato danas imamo prepoznatljivu graditeljsku kulturu Atine, Rima, Milana, Venecije, Pariza, Beča, Londona, Praga, ali i Petrograda, Moskve, Bratislave, Budimpešte i, svakako, Madrida, Barselone... Oni čuvaju vrednosti svog nasleđa iz prošlih vremena i mi u njima vidimo bogati niz ambijentalnih specifičnosti. Primera je mnogo.

Danas ne treba zaboraviti Akropolj, grad na brdu, u savršenoj harmoniji sa prirodom, gde je došla do izražaja visoka urbana i likovna kultura, koja odlikuje i mnoge potonje grčke gradove, gde je nastao spoj autentične antike sa duhom Vizantije, a potom i orijenta i savremenog evropskog graditeljstva. Neizostavno je ukazati i na Versaj kraj Pariza, na crkvu Notr Dam, mostove Sene, Luvr, Jelisejska polja, gotičku katedralu u Šartru, Trg Svetog Marka... Barselonu sa katedralom Sagrada familija Gaudija, vilu na vodopadu F. L. Rajta...

Gradovi koje smo pomenuli nose u sebi izuzetna urbana, arhitektonska ili ambijentalna rešenja, potvrđuju svoj veliki značaj na mapi svetske kulturne baštine. U nekim gradovima prepoznajemo stilsko jedinstvo u graditeljstvu, u drugima različitost arhitektonske estetike. Ali za sve je zajedničko poštovanje prostora u kome se promišljeno planiraju i stvaraju najlepše kompozicije arhitektonskih sadržaja, oblikuje osobenim delima vajarstva i hortikulture. To je danas kulturna istorija i civilizacijska mera za graditeljsku budućnost. Šta nam danas nudi graditeljska praksa?

Na prostoru Srbije sačuvana je jedinstvena arhitektura srednjovekovnih manastira. Vredna ostvarenja planerske i urbane prakse do danas su očuvana u jednom broju gradova. Najznačajnije su i danas u Beogradu. Tu prepoznajemo „evropske obrasce prostorne kulture”, pre svega u Knez Mihailovoj ulici. Osobena vizuelna celovitost ambijenta održava se u kompleksu Narodne skupštine, Terazija… U delu grada na Skadarliji delimično je očuvan ambijent tradicionalne gradske arhitekture i njena arhaična urbanistička organizacija. U vidokrugu ovog kratkog razmatranja zapaženo mesto imaju i neki gradovi u Srbije, a među njima su, svakako, Kruševac sa Trgom kosovskih junaka, Trg srpskog ratnika u Kraljevu, centralne zone Raške, Šapca, Novog Sada, Sremskih Karlovaca... Taj vredan niz danas je sve manji.

Ta konstatacija jednaka je pozivu na odgovornost prema budućnosti. A on je utoliko važniji ukoliko se shvati da pred našim očima negativni trendovi ubrzano razaraju autentičnu urbanu i ambijentalnu strukturu naših gradova. Ovi udari na uspostavljene vrednosti menjaju njihov identitet i fizionomiju. To je opomena planerima i arhitektama, ali ne samo njima, da se u ove delatnosti vrati etika struke kako bi se u njenom okrilju ponovo uspostavila simbioza znanja i stvaralaštva. Svakako, izvan politike profita, a u službi kreativne kulture. Danas nam je potrebno odgovorno i stručno urbanističko planiranje i promocija autorske arhitekture koja će potisnuti jevtine kopije, kič i neukus. Ovi proizvodi agresivne graditeljske ekspanzije predstavljaju štetni trend koji je, pored gradova, duboko zahvatio i preosetljivi organizam banjskih i klimatskih mesta i vredne ambijentalne celine. Zato je preko potrebno da se planiranje i oblikovanje prostora vrati proverenim stručnjacima, onima koji svoju struku razumeju kao istraživački proces gde rezultati nastaju u kreativnom jedinstvu nauke i umetnosti. Savremena autorska arhitektura, kao i savremeno urbanističko planiranje, treba da se podrazumeva kao kvalitet, kao pristup koji se drži konteksta u oblikovanju postojeće ili nove prostorne aglomeracije. Nasleđene vrednosti iz prošlosti obavezuju na stvaranje novog kvaliteta za budućnost uz visoke stručne interdisciplinarne procene. Svaka praksa u prostoru, u urbanom ili nekom ambijentalnom tkivu, treba da se zasniva na neprikosnovenosti struke tako da se projektu revitalizacije ili rekonstrukcije pristupa istraživački, a planovi za nove sadržaje (urbanistički plan, arhitektura, hortikultura...) mogu se realizovati samo ukoliko doprinose poboljšanju njihovih estetskih i funkcionalnih vrednosti. Ovaj stav je od presudne važnosti jer u aktuelnoj praksi agresivne prostorne izgradnje promovišu se lažne vrednosti, a kultura prostora dobija profil surogata. Državna uprava (od opštine do Republike) u nastalim okolnostima treba sa mnogo pažnje i odgovornosti da stvori uslove za rad stručnim i kredibilnim institucijama, kako u oblasti urbanističkog planiranja, tako i na planu njegove stručne kontrole.

Akademski vajar, profesor univerziteta u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista