Buka s one strane zida

„Potrebni su nam novi globalni glasovi. Potrebna nam je đavolska buka s neočekivanih mesta”, kaže Kris Ekman, frontmen benda „The Strange”, koji će u subotu (15. decembra) nastupiti u Beogradu, u Kulturnom centru „Grad”. Ekman se proslavio predvodeći alternativni kantri bend „The Walkabouts”, ali danas je više, posredstvom izdavačke kuće „Glitterbeat”, angažovan na objavljivanju muzike iz Afrike i delova sveta koje Zapadnjaci nazivaju „egzotičnim”. Ovaj američki migrant nastanjen u Sloveniji, zajedno sa skupinom Hrvata iz grupa „The Bambi Molesters” i „My Buddy Moose”, poznatih po sviranju kvintesencijalnog američkog žanra, surf roka, sada čini „The Strange”. Njihov je upravo objavljeni drugi album „Echo Chamber” prikupio pohvale sa svih strana.

„Bolje nam je, naročito u ovako jezivo nestabilnim vremenima, kad se zbrajamo i povezujemo. Do đavola sa zidovima”, dodaje Ekman.

Članove benda „The Strange” spojili su pop kultura i mitologija Sjedinjenih Država, ali za nju nije pitanje samo to što nema globalni uticaj kao nekada. Sa parohijalizacijom SAD, buđenjem njenih izolacionističkih, nacionalističkih, pa i rasističkih poriva, ona sad mutira, prisvajajući principe suprotne onima za koje se nekad, bar deklarativno, zalagala i koji su je učinili privlačnom.

„Mislim da je većina klinaca sa ovih prostora zamišljala Ameriku kao idealnu, obećanu zemlju. Ovako van konteksta, gledajući današnje stanje, prilično je lako to cinički posmatrati. Pesme koje sam radio za poslednji album ’The Bambi Molesters’ su na neki način o Americi koja ne postoji, tj. postoji kao moja idealizirana slika ne nužno Amerike već američkog načina života i razmišljanja koje su promovisali muzika i filmovi iz zlatnog perioda američke kulture. Meni je muzika, načelno gledano, čisti eskapizam. U tom smislu, surf instrumental bi bio savršena forma bekstva od realnosti”, kaže Dalibor Pavičić, autor muzike za većinu pesama benda „The Strange” i član sad već blagopočivših „The Bambi Molesters” koji su se razišli odmah nakon snimanja „Echo Chamber”.

Taj je raspad mogao ugroziti i „The Strange”, budući da su „The Bambi Molesters” bili muzička kičma tog benda. Ironija je da se to desilo u trenutku umetničkog trijumfa kakav je album „Echo Chamber”, jednoglasno opisan kao onaj na kojem su muzičari uključeni u njega, kao da su bili bliži nego ikada ranije, našli svojstven glas i nadrasli mehaničku kombinaciju „The Bambi Molesters” s Ekmanom na vokalima, i to iako je prošlo 14 godina otkako su poslednji put snimali zajedno.

„Hemija i bliskost u bendu su i nas pomalo iznenadili. Ali, kad smo se pre dve godine okupili na koncertu u Zagrebu sve se uklopilo kao da nikad nismo ni prestali da sviramo zajedno. Zapravo, zvučali smo bolje nego ranije”, osvrće se Ekman na vreme nastanka albuma.

„Mislim da razlike u odnosu na prvi album dolaze isključivo kao rezultat odrastanja i zrelosti. Kako sad ispada, bilo je tu i drugih stvari koje su nam odvraćale pažnju, ali, srećom, ništa od toga se na albumu ne čuje”, dodaje Pavičić.

Uz Luku Benčića, koji je već učestvovao u stvaranju albuma i, napominje Ekman, imao veliku ulogu u njegovom oblikovanju, u „The Strange” su uskočili i drugi članovi „My Buddy Moose” za novu inkarnaciju benda koja se koncertno već dokazala. I Pavičić i Ekman veruju da ona ima budućnost i da još više nego dosad zna kuda se u umetničkom smislu zaputila.

„U bendu su sad svi ljudi koji veruju u njega i u album. Oni su godinama bili i deo proširene postave ’The Bambi Molesters’. Savršeni su svirači. Bitno je da se dobro slažemo i na ljudskom nivou. Verujem da ćemo redovno objavljivati albume, bez dužih pauza”, kaže Pavičić.

A ni gubitak dela privlačnosti koju je američka kultura imala ne brine ovu družinu koja bez nje ne bi postojala.

„Internet ubrzava taj proces. Američka kultura će ostati veliki deo globalne kulture, barem za sada, ali će se sve više pretapati i hibridizovati s materijalom iz drugih kultura, sviđalo se to čistuncima ili ne. I mislim da je taj proces u svom najvećem delu sjajna stvar”, ocenjuje Ekman.