Omaž Solženjicinu u SANU

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti juče je održana svečana akademija posvećena Aleksandru Solženjicinu (1918–2008), ruskom piscu, dramaturgu i istoričaru, dobitniku Nobelove nagrade za književnost 1970. godine i od 1994. godine inostranom članu SANU, prenosi Tanjug.

Pozdravne reči uputili su predsednik SANU i akademik Vladimir S. Kostić i akademik Dragoslav Mihailović, dok su o liku i delu Aleksandra Solženjicina, povodom sto godina od njegovog rođenja, govorili prof. dr Tanja Popović i prof. dr Kornelija Ičin.

– Malo je onih koji su zlo represije i tiranije, zlo totalitarizma, koje i nas iznenađuje vitalnošću poput kakve mitske aždaje sa ogromnim brojem glava i gotovo nebitnim učinkom odsecanja pojedinačnih, opisali i dokumentovano ostavili sećanju. Radovi koje je napisao Aleksandar Solženjicin nisu stoga samo prosti pokušaj prikaza surovosti sovjetskih gulaga i represije, oni su svojevrsna, promišljena dekonstrukcija zla, vođena uglavnom autobiografskom neupitnošću i svešću doživljenog – rekao je Kostić.

Kostić je podsetio na to da je i srpski pisac Borislav Pekić bio i sam žrtva represije, lucidno konstatovao: „Za totalitarnu svest različitost nije stvarnost, već građa za unifikaciju, a unifikacija nije mirenje različitosti, već njihovo uništenje”.

– Možda u ovim rečima leži i objašnjenje kontroverzi koje su i kod kuće i na Zapadu, gde je proveo dvadesetak godina, pratile Aleksandra Solženjicina. Jedno od mogućih objašnjenja je da nije hteo da bude gipsana ilustracija ideoloških trijumfa, kojih smo se i mi u ovoj sali nagledali, na tragu sopstvenog uverenja da je dovoljno lično neučestvovanje u laži i da je represija, na kraju krajeva, banalna – istakao je predsednik SANU.

On je podsetio i na delovanje Odbora za izučavanje represije kojim rukovodi akademik Dragoslav Mihailović i najavio da će početkom sledeće godine započeti serija predavanja o Inforbirou i tragičnom iskustvu Golog otoka.

Mihailović je rekao Tanjugu da treba tačno znati šta se desilo, koliko je ljudi bilo u gulagu, a koliko na Golom otoku.

– To treba da znaju obični ljudi i da se istorija piše onako kako je zaista bilo, bez ulepšavanja. Ova svečana akademija u SANU je samo početak, jer Akademija za sledeću godinu, od januara do maja/juna planira grupu predavanja o događajima iz 1948. godine pa sve do 1961. kada je Goli otok definitivno zatvoren – rekao je Mihailović.

Prof. dr Tanja Popović kaže da nije bilo Solženjicina koji je prvi progovorio o logorima i strahotama, kroz koje su prolazili zatvorenici koji su se najčešće na „pravdi boga” tamo našli, verovatno ni naša civilizacija ne bi tako izgledala.