Kontinuitet zapadne politike

„Politika” je u nekoliko brojeva objavila napise kojima bi se trebalo češće vraćati: „Nezvani neka šute” (I. Andrić); „Do tog mora doći” (M. Crnjanski); „Pretnja smrću...”; „Iskustvo u jugoslovenskoj zajednici”; „Država treba da traži odštetu”.

Mudri nobelovac daje odgovore na tadašnje dileme pred kojima je stajao „kolektivni um” i elita toga doba, ukazuje na „političku nevaspitanost mase... dokonih purgera i napuhala”. Lucidni Crnjanski ukazuje na neke osobine etnosa iz „dežele”, koje se ni posle osam decenija nisu promenile, pa kaže: „Naše političke probleme treba jednom gledati sa čisto srpskog stanovišta”, jer se čuje „...samo slovenačka i hrvatska kritika... egoistička i bezobzirna”; „...stalna je tendencija da se ograde zidom... u pozi onog koji jednako traži ali ništa ne daje...”; „Igra se jedna čudna igra i slepcu postaje ogavna”; „stvara se majstorski pijaca za svoju industriju u srpskim krajevima”. (Danas je Srbija preplavljena slovenačkim firmama, ali u „deželi” nema ni jedne srpske?) Pa kaže: „...uvek je ista igra – uobraženost, bezmerni egoizam, uskogrudost, reklamiranje svega svog... stalna zabrinutost nad Srbima... trajaće i dalje ova komedija i završiće se još jednom kao srpska tragedija”.

Setimo se „Politika” je 25. oktobra 2016. objavila sliku srpskih i slovenačkih državnika sa naslovom „Srbija i Slovenija nemaju otvorenih pitanja sem...” Razgovor sa umnim istoričarima o „jugoslovenskoj zajednici” je inspirativan, ali je to ipak promišljanje o prošlosti koja se nije desila, to je naknadna pamet koja ne daje odgovore šta je druga (bolja) strana medalje? Jedan od učesnika (V. P.) pominje ocenu Cije koja je „procurila” devedesete. Međutim, 1976. na jednom zvaničnom mestu, pod „st. pov.” nam je rečeno da se „u NATO štabovima priprema projekat razbijanja SFRJ i to iznutra” (našta mi nismo imali odgovore, tom lukavo iščašenom umu ni danas nismo dorasli). „To razbijanje treba početi i završiti na Kosmetu.” Setimo se demonstracija, trovanja samo Albanaca, rudara u oknima.

Na tom dugoročnom cilju se i danas besomučno i nervozno radi. Otud zločinci sude žrtvama. „U pamet se braćo...” vapio je veliki pesnik.
Branko Kosić