„Parobrod" i protesti

Uoči prošlonedeljnog skupa opozicije, održanog pod parolom „Stop krvavim košuljama” (povod je bio napad na Borka Stefanovića, lidera Levice Srbije i njegovih stranačkih kolega u Kruševcu), na fejsbuk profilu reditelja Milutina Petrovića osvanula je nesvakidašnja objava. U svojstvu sad već bivšeg v. d. direktora „Parobroda”, budući da su ga čelnici opštine Stari grad upravo nezakonito smenili (šesti direktor koji je smenjen sa čela ove ustanove u poslednjih šest godina), navedeni Petrović je, preko društvene mreže, javno obznanio kako se njegovi putevi ubuduće razilaze s delovanjem opozicije, ovakvom kakvom se pokazala u njegovom konkretnom slučaju: „Zbogom opozicijo, želim vam puno uspeha u daljoj borbi sa vašim drugarom Bastaćem i ovom ekipicom...” U poruci se poimence apostrofiraju „Savez za Srbiju”, Dragan Đilas, Zoran Lutovac i „Pokret slobodnih građana” (M. Bastać je predsednik opštine Stari grad, koji je smenio Petrovića pod izgovorom da bivši direktor nema osnova da ostane na toj funkciji jer „ne može da bude zaposlen na dva radna mesta”, što međutim nije istina). Istina je da je Petrović, po stupanju na mesto v. d. direktora, otpočeo da prima zbirni neto prihod, sastavljen od 90 odsto direktorske plate plus 10 procenata stare profesorske, sve u skladu sa važećim propisima.

Podrška smenjenom direktoru „Parobroda” je izostala, kao i reakcija javnosti. Kao gest građanske i profesionalne solidarnosti, jedino je reditelj Goran Marković zbog smene Petrovića vratio nagradu „Ključevi Jevremove”, dobijenu prethodne godine. Za vikend je održan protestni skup opozicije, ali bez stranačkih obeležja i jasnih zahteva vlastima (valjda da bi unapred delegitimisali sebe kao ozbiljne političke činioce). Na tom skupu, iz gore opisanih razloga, nije bilo nezakonito smenjenog Petrovića. Najavljeno je da će se građanima obratiti glumica Mirjana Karanović i košarkaški trener Duško Vujošević, što se, međutim, nije dogodilo. U zvaničnom objašnjenju navode se bezbednosni razlozi, mogućnost da neka ubačena grupica huligana napravi nepredviđeni haos. U danima koji slede, između režimskih i opozicionih glasila razbuktaće se pravi mali rat oko tačne procene o broju učesnika protesta; njihovo numeričko nesuglasje, izraženo u hiljadama, kretaće se u srazmeri jedan prema 10.

Ono što je pomenuti skup belodano ogolio, može se svesti na nekoliko stvari. Pre svega, da je građanska opcija u Srbiji praktično na izdisaju i da su joj, zaslugom podjednako vlasti i opozicije, oduzeta sva prava na građanstvo. Uskraćeno pravo na glas glumice (i aktivistkinje) Mirjane Karanović, kao i trenera Duška Vujoševića, jeste upravo taj zatomljeni glas slobodnog građanskog duha, koji, izgleda, nikome više nije potreban, pre svega ovoj i ovakvoj opoziciji. DSS je to i javno priznao, odbivši da se nađe na istom skupu sa osobom koja „iznosi antisrpske stavove” (misli se na glumicu Karanović). Tom stavu se, izgleda, priklonio i ostatak bezidejne nacionalističke opozicije („Savez za veliku Srbiju”, kako ih je ironično krstio istoričar M. Bešlin), iskoristivši imena dvoje nesuđenih govornika kao mamac za prograđanski orijentisanu publiku.

Sve do 2000. godine protestne šetnje građana bile su svojevrsno „osvajanje slobode”, prilika da se nešto novo pridoda repertoaru antirežimske borbe: pištaljke, udaranje o lonce, gašenje svetla u vreme glavnog TV dnevnika, skandiranje ispred RTS-a… Od 2000. naovamo, protesti su najvećim delom u znaku antiđinđićevskih snaga: pobuna JSO, protesti protiv Haga, povodom hapšenja Mladića i Karadžića, protiv Briselskog sporazuma... Današnji protesti su na tragu retrogradnog recikliranja već viđenog – osim ako se tu ne računa Dragan Đilas, s pištaljkom oko vrata, kao neprilična reminiscencija na dane sopstvenog studentskog bunta.

Zašto je stanje takvo kakvo jeste kad je reč o građanskom delu Srbije? Pre svega, zbog nedovoljne zastupljenosti pomenute opcije u političkom životu – krivica je ponajviše do Saše Jankovića i njegovih bizarnih postupaka od osnivanja PSG naovamo i nekoherentnih izjava (poslednja u nizu je ova o razlozima iz kojih nije bio na protestnom skupu: „Nisam mogao da budem na skupu na kome ne može da govori Mirjana Karanović”; kao da je unapred znao da ona neće govoriti!).

Građanska Srbija je onaj poslednji zdravi nuklues ovog društva, bez čijeg udela bi evropski put Srbije lako mogao ostati mrtvo slovo na papiru. U interesu je i ove i svake proevropski orijentisane vlasti da uz sebe ima, što razvijeniji, upravo taj segment društva.

Prevodilac i esejista

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista