Evropska bitka za demokratiju

Neobičnom mešavinom širenja negativnih emocija i demagoških prevara, desni populizam je zapljusnuo Evropu preteći demokratiji i pokušavajući da se liberalnoj hegemoniji poslednje decenije suprotstavi nuđenjem autoritarnog nacionalizma.

Već godinama se politička nauka bavi dokumentovanom ali neplodnom debatom oko toga šta je uzrokovalo uspon evropskih desničarskih partija koje žele da sruše „globalnu liberalnu elitu” preteći da redefinišu političku paradigmu Zapada.

Najčešće objašnjenje je da je to bio odgovor na globalnu krizu 2008, kada su milioni gubili posao, ušteđevine i budućnost. S vremenom je nesigurnost pojačana razmahivanjem terorizma, a novu nervozu uneo je talas migracije.

Kako je liberalizam više sistem nego ideologija, kriza ekonomije dovela je do razočaranja politikom čiji kredo počiva na racionalizmu, sekularizmu i materijalnom interesu.

„Progresivni neoliberalizam”, kako ga neki nazivaju, unazadio je materijalni status na mnogim socioekonomskim nivoima. Ljudi su počeli da reaguju na nasilno uvođenje logike tržišta u sve forme društvenog života.

Otpor je ranije mogao da bude razumljiv, ali kriza je prošla. Privrede su stabilne. Nezaposlenost, tipični motiv nezadovoljstva, gotovo svuda je na istorijski niskim nivoima, a desnica je i dalje u usponu, kao što potvrđuje primer Nemačke.

Migrantska kriza povukla je obarač. Vešto koristeći zavodljivu ideju nacije koju nude kao kolektivni kompas, razni politički šarlatani zamotani u nacionalne zastave nude spas od zahuktalog globalizovanog sveta nastupajući pod sloganom „Evropa koja štiti svoje građane”. Proevropski konsenzus iz prošlosti zamenjuje obnovljeni nacionalizam.

Populisti propagiraju tezu da liberalne države više ne odražavaju realnost zapadne politike i kulture. Rušeći demokratske mehanizme, koristeći nesigurnost i frustraciju, uplašenima od budućnosti nude povratak na tradicionalne vrednosti religije i porodice.

Zamoreni optimizam otvorio je put traganju za prošlošću kao pozitivnom naracijom proizvodeći toksični odnos sa budućnošću i blokirajući progres. Neizvesnost istovremeno provocira potragu za snažnim vođstvom.

Uvodeći parametre identiteta i nacije, populisti su prepoznali način da motivišu razočarane ljude. Ponudili su rušenje neoliberalnog poretka. Govorili su o zaštiti socijalnih prava onih od kojih poslodavci traže sve više dok uvećani profit dele međusobno. Insistirali su na strahu pred naletom „islamskih osvajača”.

Migranti su bili povod uspona nacionalizma koji je počeo da se širi državama postkomunističke transformacije s kratkom istorijom funkcionalne demokratije. Višegradska grupa postala je uporište „neliberalne demokratije”. Lideri Mađarske, Poljske, Češke i Slovačke traže povratak sopstvenom identitetu.

Demoni nacionalizma raspalili su opasnu varijantu romantičarskih zanosa 19. veka. Strah od „opsade” pretočio se u istinski evroskepticizam protkan nedemokratskim elementima jednopartijskih sistema.

Desnica zatvara Evropu za imigrante, ali novi konzervativci udaraju na temelje pravne države. U Budimpešti i Varšavi nastavljaju da kompromituju pravni sistem EU podrivajući temeljne postulate liberalne demokratije.

Vreme je da Evropa kaže do viđenja liberalnoj demokratiji i generaciji intelektualne elite koja je promovisala ideologiju multikulturalnosti, poručuju lideri ovih zemalja. „Na pragu smo velikog trenutka”, tvrdi mađarski premijer Viktor Orban, ikona evropskih nacionalista, očekujući da desnica ostvari uspeh na izborima za Evropski parlament u maju 2019.

Od bregzita u junu 2016, za manje od dve godine, snage koje se protive poretku postigle su seriju značajnih uspeha. Uz pomoć ponešto mutiranog duha nacionalizma, desnica je ojačala na širokom potezu od Nemačke i Holandije, do Švedske, Austrije i Italije. Pokazalo se da ekonomski prosperitet nije brana prodoru autoritarnosti, rasizma, ksenofobije, islamofobije ili antisemitizma.

Dodatni zamah usledio je ulaskom Donalda Trampa u Belu kuću. Suprotstavljajući se „vladavini korumpiranih, vlasti gladnih globalista”, promovisan je brend „Amerika prvo” i antimedijski slogan o „lažnim vestima”. Tramp je EU nazvao „neprijateljem” Amerike i počeo da po kontinentu ohrabruje centripetalne snage spremne da ga kopiraju.

Vođen idejom „podeli i vladaj”, Tramp hvali bregzit, podržava Marin le Pen u Francuskoj, a kao osvedočeni protivnik migracije i multilateralizma stekao je veoma visoko mišljenje o mađarskom premijeru i poljskom predsedniku.

Demokratija je u krizi. Populisti su njeni simptomi. „Nešto rasturiti, to ide brzo, ali nešto izgraditi ide sporo”, kaže Angela Merkel posredno potvrđujući da treba očekivati seriju nacionalnih kriza čija je koreografija predvidljiva: nov prodor desnice, što se očekuje da bude potvrđeno na izborima za Evropski parlament.

Evropa se dramatično menja a uspon desničarskih ideja zapakovanih u populističke slogane preti principima liberalne demokratije koje su u temelju evropskog projekta.

Kako se pokazuje da demokratski izabrane vlade mogu da vode neliberalne politike, da izbori nisu garant demokratije i da nije svaka demokratija zaštitnik ljudskih sloboda, partnerstvo krajnje desnice sve više brine lidere koji sebe opisuju kao branitelje liberalnih vrednosti.

U nedavnom govoru pred Evropskim parlamentom nemačka kancelarka je izjavila da „nacionalizam i egoizam više ne bi trebalo da imaju mesto u Evropi”. Dobila je aplauz, ali da bi se efikasnije suprotstavila populizmu desničarskih demagoga, liberalna Evropa će morati da se zamisli nad činjenicom da populisti iza sebe imaju volju naroda nezadovoljnog dugom borbom sa bezličnim, korporativnim briselskim birokratama.

Predlog da subvencije iz budžeta EU siromašnijim članicama budu vezane za vladavinu prava, mogao bi neliberalnim režimima da uskrati milijarde evra, ali ne liči na demokratsku borbu.

Rastući konflikt članica EU sa zapada i onih iz centralne i istočne Evrope postaje najozbiljniji izazov i pretnja koheziji bloka. Sukob je složen jer se tiče identiteta, istorije, vrednosti, religije i, nadasve, interpretacija demokratije. Protivnik više nije pred zidinama Evrope, on je unutra.

EU još nije demokratija, a morala bi da bude ukoliko namerava da preživi. „U Evropi izgleda da je u toku građanski rat” između liberalne demokratije i rastućeg autoritarizma i nacionalizma, procenjuje francuski predsednik Emanuel Makron.

Počela je bitka za demokratiju, kojoj je Evropa poslednji veliki bastion.

Sutra: Poljski udar na sudstvo