Tenkovi i suze na Šanzelizeu

Upotreba oklopnih vozila na ulicama Pariza tokom protesta „žutih prsluka” rastužila je i ujedno razbesnela mnoge Francuze. To ih je podsetilo na jun 1940. godine kada su Nemci tenkovima ušli u Grad svetlosti. Neki su primetili i da su tim događajima osim oklopnih vozila zajedničke i suze. Na ulicama Grada svetlosti nedavno su plakali zbog suzavca, a prilikom dolaska Vermahta zbog povređenog nacionalnog ponosa.     

– Proteste je pokrenulo uvođenje ekološke takse na gorivo, ali  problem je mnogo dublji od cene benzina. Dok s jedne strane država pokušava da se suoči sa globalnim zagađenjem, ministar policije se vozi helikopterom koji troši neuporedivo više goriva od automobila. Upravo to je dokaz licemerja političara i državnog aparata. Oni ne razumeju probleme prosečnih ljudi koji žive sve teže. Mnogi su u dugovima, krpe kraj sa krajem, dok elita živi u oblacima. Baš zbog toga su protestanti razbijali prodavnice na Šanzelizeu gde tašne koštaju više nego što prosečan Francuz zaradi za godinu dana – kaže Pol Antoan iz Nanta u Francuskoj koji je svoje univerzitetsko obrazovanje unapređivao i na filozofskom fakultetu u Beogradu.

Prema njegovim rečima, francusko društvo je duboko podeljeno na tri dela – grad, predgrađe i selo. U urbanim sredinama žive službenici koji se u uklapaju u definiciju srednje klase. U predgrađima su radnici i emigranti, koji su se tokom ovih protesta držali po strani. A upravo selo, koje je usmereno na poljoprivrednu proizvodnju, bilo bi najviše pogođeno taksom na gorivo.

– Na selu sve zavisi od goriva. Traktor i kombajn troše benzin i dizel. Tamo nemaju metro da odu kod lekara. Zbog toga su protesti i počeli u unutrašnjosti, širom Francuske, iako je sva pažnja bila usmerena na Pariz. Političari i desne i leve orijentacije probali su da se priključe i profitiraju, ali nisu uspeli. Ovo je bunt ljudi koji platu potroše do 15. u mesecu – priča Antoan.

Pol Antoan 

Prema njegovim rečima, Emanuel Makron, predsednik Francuske, koji je na tu funkciju došao iz sveta bankarstva, više se bavio svojim imidžom nego realnim problemima. Mnogi su mu zamerili slikanje s tinejdžerima na Martiniku koji pokazuju srednji prst. Čule su se i zamerke i što je odustao od vojne parade povodom obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata. Kako se priča u zemlji Gala, Makron je to učinio da ne bi uvredio Nemce.

– Srbe je zabolelo što je vaš predsednik bio smešten na bini suprotno od Makrona s drugim državnicima. Vama je to slaba uteha, ali Makron je uspeo da ponizi i generale koji su takođe bili sa druge strane. Tog dana je trebalo da vojnici budu u prvom planu a ne političari. Ako tako posmatrate stvari, predsednik Srbije je bio na pravom mestu, pored generala koji su tradicionalisti i poznaju istoriju i savezništvo Srbije i Francuske – govori naš sagovornik.

Francuzi su poznati po nacionalnom ponosu. Takav narod, kako on kaže, traži jake vođe i ličnosti. Poput De Gola kojeg nisu svi voleli, ali su ga poštovali. Francuska već duže vreme nema takve lidere, zaključuje Antoan.