Zapadu se ne može verovati
(Новица Коцић)
SAD, Velika Britanija i Nemačka najveći su sponzori stvaranja vojske takozvane države Kosovo. To treba da znamo i nikada ne zaboravimo. Prve dve zemlje otvoreno, izazivački, direktno sa elementima brutalnosti prema svemu što u pravnom i bezbednosnom smislu predstavlja ograničavajući faktor, uz neskriveni animozitet prema Srbiji, treća – potuljeno, kako bi narod rekao „ispod žita” je završavala posao, a onda je njen ambasador u Beogradu pozvao „obe strane” da ne izazivaju tenzije! Licemerju nikad kraja kada je Zapad u pitanju, oličen u ovim zemljama.
I da ne bi bilo zabune u vezi sa konstatacijom o „izazivačkom” ponašanju Vašingtona i Londona: podsećamo na izjave njihovih ambasadora u predvečerje zasedanja prištinske skupštine o pravu „suverene države”, „istorijskom danu”, doprinosu „stabilnosti regiona”, neskrivenom ushićenju zbog izrastanja njihovog čeda u, kako tvrde „tinejdžera”. A oni su brutalno pogazili međunarodno pravo, Povelju UN i Rezoluciju 1244 SB UN, Kumanovski sporazum. Osionim odbacivanjem međunarodnih pravnih akata, SAD i Velika Britanija su ignorisale i UN.
Bil Klinton je davne 1993. godine sačinio, a Kongres usvojio dokument za spoljnu politiku SAD pod naslovom: „Sa UN kad je moguće, bez njih kada je potrebno”. U dokumentu se navodi: „SAD (NATO) mora da postavlja kriterijume UN, a ne obratno.” Takva politika Klintonove administracije se nastavlja. Nad međunarodnim pravom je počinjen zločin sa predumišljajem, ono je ubijeno arogantnim ponašanjem prištinskih sponzora. O tome ne piše nijedan inostrani medij, ili agencije. Ni Rojters, AP, Blumberg, Njujork tajms, ni drugi u vestima o formiranju vojske takozvane države Kosovo ne pominju Rezoluciju 1244, Povelju UN, ni međunarodno pravo.
Njihovi izveštaji su na liniji politike Zapada iz 1999. godine kada su nas bombardovali i takav ton i ocene dominiraju i sadašnjim novinskim i agencijskim vestima, uz neprestano ponavljanje da je „Kosovo nezavisna i suverena država”.
EU je i ovog puta ispoljila strah od moćnika s druge strane okeana i manifestovala po ko zna koji put nemoć i jalovost. Prazna retorika, nemušta, osvrtanje na glasove Vašingtona i odlazećeg Londona, pokazala su da nije u stanju da vodi samostalnu politiku. Ko normalan može da pretpostavi da bi se Priština tako samouvereno suprotstavila Briselu, EU, čijem članstvu teži, uz upućivanje čak i pogrdnih reči na račun briselske administracije, da nije dobila dozvolu od svog sponzora. Ili, kako zvuče razumne reči šefa NATO-a Stoltenberga u sudaru sa porukom komandanta južnog krila ove organizacije u Napulju, američkog admirala koji podržava formiranje vojske, što je suprotno od onoga što se čulo od prvog čoveka alijanse. Ili je možda i to deo jednog istog igrokaza: „Mi ćemo da radimo, NATO neka malo podvikne.”
Došlo je vreme kada se Zapadu ne može verovati. Ako se krše međunarodni dogovori, sporazumi, rezolucije, na čemu počiva međunarodno pravna sigurnost država i pojedinaca, u kakvom onda svetu živimo? To nije demokratija. Ovo je varvarsko ponašanje u kome sila, praćena arogancijom i osionošću briše sva demokratska i civilizacijska dostignuća.
Srbija iz svega mora da izvuče pouku: ko su nam stvarni prijatelji i kojim putem treba da ide? Da nastavi lobiranje za povlačenje priznanja Kosova i da bude spremna u svakom momentu da zaštiti srpski živalj na KiM. U tome je neophodno srpsko jedinstvo i zajedništvo, bez ikakvih podela kada je reč o ovom krucijalnom pitanju.
Dragiša Petrović, novinar, Kragujevac