Si­ro­ma­šni su bri­ga dr­ža­ve

Pot­pu­no se sla­žem sa re­a­go­va­njem Dra­go­sla­va La­zi­ća u ru­bri­ci „Me­đu na­ma” od 13. no­vem­bra ove go­di­ne, pod na­slo­vom „Si­ro­ma­šni i bo­ga­ti pen­zi­o­ne­ri”. Ti „si­ro­ma­šni” pen­zi­o­ne­ri bo­ra­ve i u ba­nja­ma bes­plat­no i ta­mo na­ma sa ne­što ve­ćim pen­zi­ja­ma od nji­ho­ve, ali za­to za dr­ža­vu „bo­ga­ti­ji­ma”, pri­ča­ju ka­ko u ne­koj dru­goj ba­nji iz­da­ju tu­ri­sti­ma po ne­ko­li­ko svo­jih sta­no­va ili so­ba u ku­ća­ma. 

Sla­žem se da ima do­sta pra­vih si­ro­ma­šnih pen­zi­o­ne­ra, na ža­lost. Ali, oni tre­ba da bu­du bri­ga dr­ža­ve i svih gra­đa­na, a ne sa­mo „bo­ga­tih” pen­zi­o­ne­ra. 

Do­kle ta­ko? Mo­žda dok dr­ža­va ne bu­de sprem­na da „za­vu­če ru­ku u dže­po­ve” stvar­no bo­ga­tih gra­đa­na ove ze­mlje, za ko­je ne zna ni ka­ko su po­sta­li to što je­su.

Gor­da­na Pa­vlo­vić, dipl. ek. u pen­zi­ji, Be­o­grad