Kako da postanemo „veliki Rusi"
(И. Гатало)
Redovno i sa zadovoljstvom čitam tekstove Miroslava Lazanskog. Pročitao sam i kolumnu „Mali i veliki Rusi” („Politika”, 15. decembar 2018), u kojoj upozorava da je širenje NATO-a na istok već prekoračilo granice Srbije, vukući i surogat državu Kosovo samoproklamovanu u južnoj srpskoj pokrajini, kojom se proširuju granice davno projektovane „velike Albanije”.
Lazanski upozorava na to da su Amerikanci prevarili Ruse „oko širenja NATO-a na istok” i Srbe „oko formiranja kosovske vojske i njenog raspoređivanja po celoj teritoriji Kosova”, kršeći Rezoluciju UN 1244, Kumanovski sporazum i dogovor iz Brisela sa NATO-om. On konstatuje da su se Rusi već „osvestili i više ništa ne veruju Amerima i Zapadu”, ali se pita da li je došlo vreme „da se i mi osvestimo dok ne bude kasno i Srbija bude svedena na prekumanovske granice”.
Jer „kosovska vojska će nesumnjivo jednoga dana ili noći ući na sever Kosova”, suprotno lakoverno zaključenom usmenom dogovoru sa NATO-om u Briselu. Zaključuje ovako: „Zapad je odlučio da rascepka Srbiju, posle Kosova će na red, najverovatnije, doći Raška, a onda Vojvodina. Usput i Republika Srpska.” Na pitanje zašto to rade, odgovara: „Zato što Zapad u Srbima vidi male Ruse”, a oni se mogu suprotstaviti tom viđenju samo ako postanu „veliki Rusi”. Lazanski na kraju poziva da o tome razmislimo, ali bez „udvoričkog i uvlakačkog ponašanja prema NATO-u”.
Odazivajući se na njegov poziv, iznosim sledeće mišljenje:
Zapad bi prestao da nas smatra „malim Rusima” ako bismo, kao prvi korak, pozvali Rusku Federaciju da na teritoriji Srbije instalira vojnu bazu kojom bi se zaustavila ekspanzija NATO-a na istok, ali i prema dubini Srbije. Srbija, uz saglasnost obe velike sile, već učestvuje u zajedničkim vežbama i sa snagama NATO-a i sa snagama Ruske Federacije. Pošto među njima postoji saglasnost da se time ne narušava vojna neutralnost Srbije, nju ne bi narušilo ni instaliranje ruske vojne baze na tlu Srbije, jer se u njenoj južnoj pokrajini već nalazi vojna baza NATO-a (Bondstil), kojom komanduje američki general. Vojna neutralnost zahtevala bi da se broj vojnih vežbi Srbije sa NATO-om smanji, kako bi se izjednačio sa brojem vojnih vežbi Srbije i armije Ruske Federacije. NATO ima kancelariju u zgradi Ministarstva odbrane Srbije, pa bi u skladu sa neutralnošću bilo i to da i armija Ruske Federacije ima sedište u istoj zgradi, a nema ga.
Neutralnost zahteva da oba partnera budu ravnopravna u vojnoj saradnji sa Srbijom, a NATO je „ravnopravniji” od Rusije. On to ne zaslužuje, jer je 1999. godine zločinom protiv mira izvršio agresiju na Srbiju, a i zato što je podržao i opremio kosovsku vojsku, kršeći Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244 i Kumanovski sporazum.
U vojnoj neutralnosti Srbije Rusija ima slabiji položaj od snaga NATO-a i zato što to odgovara Evropskoj uniji. Ključne države Unije priznale su Kosovo kao državu, pa nastoje da je što pre vide u sastavu NATO-a, kojem i sâme pripadaju. Vodeću ulogu u tom savezu ima Amerika, a njen ambasador u Prištini pozdravlja protivpravno formiranje kosovske vojske. Tu činjenicu, nažalost, podržava i većina članica Evropske unije, a sve to preti miru jer ugrožava sigurnost Srba na Kosovu i čitavom zapadnom Balkanu.
Zato i valja uputiti apel Rusiji da instalira vojnu bazu na tlu centralne Srbije. Ova baza bi, svakako, uticala na to da građani Srbije u očima Amerike i čitavog Zapada postanu „veliki Rusi” i budu bezbedniji nego što su bili kao „mali Rusi”. Lazanskom valja verovati.
Nisam pristalica vojnih baza velikih sila u tuđim državama, ali ako na srpskoj teritoriji već postoji američka NATO baza, manje je zlo da postoje i američka i ruska vojna baza.
Bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji