Neoosmanizam u Latinskoj Americi

Naslednik Uga Čavesa je nepopularan u najbližem, regionalnom okruženju pa je u potrazi za prijateljima u udaljenim delovima sveta, pre svega u Moskvi u Pekingu, a sve češće i u – Ankari.

U poslednje dve godine, venecuelanski predsednik je četiri puta bio u zemlji na Bosforu, a pre nekoliko dana i on je ugostio turskog predsednika. Nikolas Maduro i Redžep Tajip Erdogan zbližili su se koliko zbog zajedničkih interesa toliko i zbog zajedničkih problema s Amerikom i Evropskom unijom (EU), koje kritikuju njihov autoritarni stil vladanja.

Zbog ocene da je čavistička vlada korumpirana i da guši opoziciju i krši ljudska prava, Vašington je uveo sankcije nekolicini venecuelanskih zvaničnika. Donedavno su se i dvojica turskih ministara nalazila na crnoj listi SAD. Ankara je na udaru Brisela zbog toga što je pohapsila stotine novinara i državnih službenika, a za EU nije ništa prihvatljivije ni ponašanje Madura, za koga tvrdi da je ostao na vlasti posle nameštenih izbora.

Posle susreta u Karakasu, dvojica lidera su poručila da žele da prodube veze između dve zemlje i da se ne opterećuju primedbama sa Zapada. Kao potvrdu specijalnih odnosa, Maduro je Erdoganu poklonio repliku mača borca za venecuelansku nezavisnost Simona Bolivara. Potpisali su brojne bilateralne ugovore, a domaćin je izrazio nadu da će turske firme uložiti 4,5 milijarde evra u Venecuelu. To je, ocenjuje „Politiko”, ono što Maduro najviše očekuje od novostečenih veza jer je ekonomska situacija u njegovoj zemlji dramatična. Inflacija je ove godine dostigla milion odsto, često nema hrane i lekova, cvetaju kriminal i crna berza, što je pokrenulo egzodus miliona stanovnika.

Gost je očekivao da mu Venecuela pomogne da ostvari neoosmanske ambicije u Latinskoj Americi. Maduro je svestan da Erdogan sanja da Turska ponovo postane svetska sila pa mu je polaskao da je „lider novog multipolarnog sveta”. Kako je preneo sajt venecuelanskog javnog servisa, turski predsednik je posle sastanka obećao da će njegova vlada u Karakasu „izgraditi malu džamiju”. Dok je Čavesovom nasledniku potrebno da se veže za Moskvu ili Ankaru da bi pokazao da nije izolovan uprkos pritiscima iz SAD i regiona, dotle je Erdoganu potrebna Venecuela da bi pokazao da je Turska sposobna da utiče na dešavanja širom sveta. U tom svetlu gleda se i na tursku humanitarnu pomoć južnoameričkoj zemlji (hrana i medicinska oprema) i činjenicu da „Turkiš erlajnz” i dalje nekoliko puta nedeljno prevozi putnike za Venecuelu dok su brojne zapadne zemlje odustale od letova.

Karakas i Ankara su pronašli još jednu priliku za saradnju, zbog koje bi, međutim, ponovo mogle da se nađu na meti američkih sankcija. Reč je o zlatu, drugom venecuealanskom bogatstvu pored nafte, koje vlada više ne šalje na obradu u Švajcarsku već u Tursku. Tamo je ove godine stiglo venecuelansko zlato vredno 900 miliona evra, što je značajna razlika u odnosu na period od pre samo dve godine (84 miliona evra). Administracija Donalda Trampa je nedavno uvela sankcije venecuelanskoj industriji zlata zabranivši uvoz ovog metala. Pitanje je šta će to značiti za Tursku, piše agencija Blumberg, dodajući da Erdoganova vlada tvrdi da metal vraća u Venecuelu posle rafinisanja, ali da nema papira koji to dokazuju. Zbog toga vašingtonske vlasti sumnjaju da Ankara preprodaje zlato Iranu, kršeći još jedan američki embargo.

Kako je turski lider poručio iz Karakasa, „sankcije su pogrešne jer ne možete kazniti čitav narod zbog političkog neslaganja”. Nije nikoga imenovao, mada je bilo jasno da je mislio na Tramove sankcije, na šta se nadovezao i Maduro porukom da je došao kraj „supremaciji starih imperija”.

Poseta Latinskoj Americi je za Erdogana značila poen u javnom mnjenju kod kuće jer je mogao da je predstavi kao još jednu pobedu u ratu protiv imama Fetulaha Gulena, koga optužuje za neuspeli državni udar pre dve godine. Prema pisanju „Hurijeta” u izdanju na engleskom jeziku, Venecuela je pristala da dve škole pod upravom Gulenovog pokreta preda fondaciji turskog ministarstva prosvete.

Za Madurovo svraćanje u Istanbul u septembru se već može reći da je bilo pi-ar katastrofa. Njegova supruga i on usnimljeni su kako u ekskluzivnom restoranu uživaju u šniclama koje je za njih pripremio poznati turski i svetski kuvar. Kritičari su poručili da je to u najmanju ruku neprimereno za predsednika zemlje u kojoj je 60 odsto građana zbog gladovanja u poslednjih godinu dana u proseku izgubilo 11 kilograma.