Gubitak ljubavi i uzaludnost žrtve

Ana Karenjina nije se pojavila pod šubarom, u bundi i sa mufom. Ova junakinja iz romana Lava Tolstoja na sceni „Madlenijanuma” bila je u duhu modernijeg vremena, ali je sa sobom nosila iste probleme koje muče ljude u svim epohama, a to je između ostalog šta se dešava kada jedna žena odluči da promeni svoj životni koncept i kada taj novi život propadne. Kakve su posledice po generacije koje dolaze? Koliko društvene okolnosti mogu biti agresivne i kako  utiču na ljudsku intimu?

Publika je i sinoć s velikom znatiželjom čekala odgovore na ova pitanja.

Dramatizaciju je uradio Armin Petras, a režiju Jug Radivojević. Scenografiju potpisuje Aleksandar Denić, a kostimografiju Momirka Bailović.

Naslovnu ulogu tumačila je Nina Janković, Karenjin je bio Tihomir Stanić, dok se u Vronskog preobrazio

Viktor Savić. U ansamblu su i Aleksandar Radojičić, Milena Vasić u alternaciji sa Snežanom Jeremić Nešković, Tamara Aleksić, Igor Đorđević, Stefan Jovanović, Petar Jekić, Olivera Vukadinović i Aja Radojičić.

Armin Petras, nemački dramski pisac, u ovom komadu se opredelio za sedam lica. Reditelj Radivojević smatra da svako od tih lica ima svoj specifičan put kojim ide kroz uvek aktuelnu priču. Za Anu je možda najvažnije pitanje životnog koncepta. Za Karenjina to je privid, njemu je forma važnija od suštine, za Vronskog strast, za Stefana dekadencija, za Dašu religija, za Kiti potraga za identitetom, a kod Ljevina – uspostavljanje patrijarhalnog sistema.

Ovo je, kako poručuje reditelj, tužna ljubavna priča, najtragičnija zbog spoznaje gubitka naizgled idealne ljubavi i uzaludnosti žrtve.