Hakerski napad ogolio probleme EU

Hakeri su godinama imali pristup diplomatskoj komunikaciji EU, a depeše koje su sada procurele u javnost otkrivaju brojne teškoće s Brisela: od toga kako se izboriti s komplikovanim odnosima preko Atlantika i kako se ophoditi sa Rusijom i Kinom do strahovanja da će Iran obnoviti nuklearni program.

Prema pisanju „Njujork tajmsa”, koji je došao u posed hakovanog materijala, evropske diplomate su opisale julski sastanak između Donalda Trampa i Vladimira Putina u Helsinikiju kao „uspešan (barem za Putina)”. U drugoj se iznosi detaljan izveštaj sa sastanka evropskih zvaničnika i kineskog predsednika Si Đinpinga, koji je Trampovo „siledžijsko” ponašanje prema Pekingu uporedio s „bokserskim mečom bez pravila”. Na privatnom sastanku Si se zarekao da njegova zemlja neće popustiti pod američkim zastrašivanjem čak i ako će trgovinski rat naneti štetu svima jer „Kina više nije zaostala zemlja”.

Više od 1.100 dokumenata „Tajmsu” je prosledila bezbednosna firma „Erija 1”, koju su osnovali nekadašnji  zvaničnici američke obaveštajne službe En-Es-Ej. Oni su ih na osnovu bogatog iskustva pripisali hakerima kineske vojske. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je reklo za Si-En-En da je „Tajmsova” priča „sumnjiva, neosnovana i krajnje neodgovorna”, da je Kina i sama žrtva takvih napada i da se zalaže za bezbednost sajber prostora.

Jedna depeša s početka marta odslikava teškoće u odnosima između EU i SAD koje su nastale dolaskom Trampove administracije.  Karolina Vicini, zamenik šefa misije EU u Vašingtonu, preporučuje da evropske diplomate govore o SAD kao „najvažnijem partneru” čak i kada su protiv Trampove politike u nekim stvarima (klima, trgovina, sporazum o nuklearnom programu s Iranom).

EU je saopštila da je „svesna navoda o mogućem kompromitovanju osetljivih podataka i da aktivno istražuje stvar”, ali ništa iz depeša nije htela da komentariše. Savet za nacionalnu bezbednost Bele kuće nije imao komentar na tekst.

Tajms piše da je na meti bilo preko 100 organizacija i ustanova, uključujući UN, američki najveći sindikat i ministarstva spoljnih poslova i finansija mnogih zemalja. Neke su kompromitovane pre više godine, a saznale su tek pre nekoliko dana kada ih je obavestila ova američka firma. UN su bile na meti 2016. kada je Severna Koreja aktivno lansirala balističke rakete.

Slučaj podseća na Vikiliksovu objavu depeša Stejt departmenta 2010, ali ih nema toliko i reč je o dokumentima nižeg nivoa tajnosti.

Za razliku od „Vikiliksa” ili hakovanja imejlova američke Demokratske stranke 2016. hakeri se u ovom slučaju nisu potrudili da objave materijal i to je prema rečima obaveštajnih zvaničnika bila „čista špijunaža”.

Upad je izvršen preko kiparskih diplomata, koji je hakerima obezbedio potrebne lozinke da uđu u celu bazu EU i to nije bio posebno sofisticiran napad, rekao je Oren Falkovic, direktor američke firme.

U februarskoj depeši se upozorava da je Krim koji je Moskva anektirala pre četiri godine pretvoren u „žarište na kom su možda već raspoređene nuklearne bojeve glave”.

Posle julskog samita u Helsinkiju, evropske diplomate su opisale napore Bele kuće da umanji štetu pošto je Tramp na zajedničkoj konferenciji s Putinom govorio i ono što nije bilo dogovoreno. Tramp je pristao da Rusi ispituju bivše američke diplomate, a da zauzvrat američki istražitelji saslušaju Ruse optužene u istrazi specijalnog tužioca Roberta Malera. Prema dokumentu od 20. jula, Bela kuće je uveravala Evropljane da će Trampov dogovor biti poništen da bi se sprečilo ispitivanje Amerikanaca.

Detaljno se opisuju napori tokom ove godine da se nastave ekonomski aranžmani sa Teheranom kako bi se privoleo da poštuje sporazum iz 2015. iako ga je Tramp napustio.

Evropljani su takođe razmišljali da li dozvoliti Dmitriju Rogozinu, bivšem ruskom zameniku ministra spoljnih poslova koji se zalagao za aneksiju Krima da putuje u Austriju na međunarodni sastanak, jer je u to vreme bio pod finansijskim sankcijama EU.

„Tajms” piše da je u depešama mnogo analiza spoljne politike i evropske strategije o trgovini, migracijama, terorizmu i proširenju koji bi Kina i druge zemlje mogle da iskoriste.

Jedan bivši američki obaveštajac kaže da je EU više puta upozorena da joj sistem komunikacija veoma ranjiv na hakerske napade Kine, Rusije, Irana i drugih, a da su Evropljani samo slegali ramenima.

Tajms zaključuje da su se Evropljani sa zakašnjenjem postaju svesni rizika. U Moskvi i Pekingu delegacije članica EU koriste posebnu mrežu „Zevs”. Visoki zvaničnici sve češće koriste telefone s enkripcijom i na ključnim mestima su izolovane sobe za sastanke. Strogo poverljivi dokumenti čuvaju se u posebnom sistemu koji je prema rečima evropskih zvaničnika unapređen, a depeše koje se tiču sporazuma sa Iranom iz 2015. obezbeđene su specijalnim sistemom zaštite.