Dva veka Crnomorske flote

Specijalno za „Politiku”
Moskva. 11. maja – Obeležavajući jubilej Crnomorske flote Rusija je u poslednji čas izbegla nov sukob sa Ukrajinom potvrđujući da želi status „velike pomorske sile“.

„Novi ratni brodovi i podmornice u ruskoj floti služe povećanju autoriteta flote i jačanju statusa Rusije kao velike pomorske države”, izjavio je na svečanosti u Sevastopolju ruski ministar odbrane Anatolij Serdjukov.

Trodnevna proslava 225. godine Crnomorske flote, čije je sedište posle raspada SSSR-a ostalo u Ukrajini, započeta je svečanim defileom ratnih brodova: 30 ruskih i dva ukrajinska, kao i prateće flote.

Moskva i Kijev često su se sporili oko nasledstva na flotu, dok 1997. nije zaključen sporazum po kome je Sevastopolj ostao glavna baza ruske Crnomorske flote, za koju Moskva plaća zakup. Ugovor ističe 2017. godine.

Ministar Serdjukov je danas rekao da je Crnomorska flota imala „veoma važnu ulogu u sudbini Rusije i Ukrajine” i da rusko rukovodstvo čini sve za jačanje vojne moći kako crnomorske, tako i celokupne flote Ruske Federacije.

Danas se u Ukrajini nalazi 70 procenata Crnomorske flote Rusije. Pošto je preživela težak period u vreme razdvajanja, prošla kroz reforme i smanjenje teritorije u kojoj je bazirana, flota danas s uspehom vraća značaj koji je izgubila devedesetih godina.

Posle dugog prekida obnovljene su prekookeanske plovidbe. Tokom 2006. krstarica „Moskva” uplovila je na Atlantik i izvela uspešno raketno gađanje. Danas brodovi Crnomorske flote učestvuju u zajedničkim antiterorističkim akcijama sa NATO brodovima u Crnom i Sredozemnom moru, kao i u Atlantskom okeanu.

Od kako se posle „narandžaste revolucije“ rukovodstvo Ukrajine opredelilo za ulazak u NATO, sve su češći zahtevi novih vlasti u Kijevu da ruska vojska napusti Krim 2017. godine. Građani Sevastopolja su međutim izrazito antinatovski raspoloženi i prete otcepljenjem Krima u slučaju stupanja Ukrajine u severnoatlantsku alijansu.

Mada je ministar odbrane Rusije zajedničku proslavu jubileja nazvao „zalogom“ daljeg učvršćivanja saradnje dve države, kako na morskim tako i na političkim prostorima, i mada su se nedavno ukrajinski i tadašnji ruski predsednik Juščenko i Putin dogovorili o zajedničkoj proslavi, malo je nedostajalo da se parada uopšte ne održi.

Po nekim ukrajinskim tumačenjima svečanost je bila suviše „vojnička”, a za neke i znak narušavanja suvereniteta Ukrajine. Došlo je i do skandala jer su vlasti Ukrajine pokušale da zabrane paradu, dok su mornari bili odlučni da je održe „po svaku cenu”.

Kompromis je postignut pred sam dan proslave: ruskim brodovima pridružila su se i dva ukrajinska, a izbegnuto je ranije planirano iskrcavanje ruskih oklopnih transportera s velikog desantnog broda. Teška tehnika, nije, kako je planirano, prošla maršem gradskim ulicama, već se u bazu vratila morskim putem.

Juriju Lužkovu, gradonačelniku Moskve, prilikom dolaska u Sevastopolj uručeno je zvanično upozorenje da se kloni izjava koje mogu biti ocenjene kao narušavanje zakonodavstva Ukrajine. Lužkov je ipak rekao da Rusija mora da sačuva Crnomorsku flotu jer ona igra ključnu ulogu u obezbeđivanju južnih granica zemlje.

„Crnomorski basen bio je, jeste i biće geopolitički prostor od posebnog interesa za Rusiju. To su južne granice naše zemlje i svako slabljenje na tom krilu pretvorilo bi se u veliki problem za našu zemlju”, rekao je Lužkov.