Đukanović ne prestaje da optužuje Srbiju

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović ne prestaje da proziva Srbiju za sve i svašta. Posle izjava da je Srbija anektirala Crnu Goru, optužbi u pariskom „Figarou” da je „Beograd izvor problema na Balkanu”, da vlast hoće da stvori „veliku Srbiju” (!), u najnovijem intervjuu crnogorskoj televiziji ide još dalje – optužuje Srbiju da je „zaoštrila odnose sa komšijama – Zagrebom, Prištinom (!?) pa i Podgoricom”. „Određeni krugovi u Srbiji, nosioci vlasti, medijski i SPC veoma su se trudili da zaoštre svoj odnos prema Crnoj Gori”, ustvrdio je u emisiji „Živa istina”. Bez imalo skrupula, poslednji komunista na državnom čelu u Evropi, ali i šire, još tvrdi da Srbija „finansira aktivnosti koje su otvoreno usmerene na destrukciju države CG”! Misli pritom, kako kaže, na prosrpsku opoziciju u Crnoj Gori. Ova tvrdnja je na liniji njegovih izjava o navodnom pokušaju „atentata” na njega, zašta je optužio Rusiju i Srbiju. Ovakvo ponašanje autoritarnog Mila najblaže rečeno je – nepristojno.

Agresivnim obrušavanjem na Beograd Milo želi da prikrije činjenicu da su u svakom segmentu života u Crnoj Gori Srbi diskriminisani. Iz Ustava se izbacuje srpski jezik, proteruju srpski pisci iz lektire, hapse univerzitetski i srednjoškolski profesori, kažnjavaju đaci što parolama podsećaju na Mojkovačku bitku, što traže ćirilicu, oduzimaju se pasoši srpskim liderima, uz obrazloženje da „mnogo putuju u Beograd, Moskvu”, zabranjuje se ulaz srpskim intelektualcima, uvodi se delikt mišljenja, progone oni koji slave podgoričku skupštinu, pa se čak uklanjaju spomen-ploče na grobovima na kojima su epitafi posvećeni srpstvu i Srbiji. Na spoljnopolitičkom planu priznao je nezavisnost Kosova, svuda je u međunarodnim forumima glasao protiv Srbije, poslao oficire na KiM, vojnog atašea da prisustvuje svečanosti „Oluje” u Hrvatskoj. I još mnogo toga.

U Crnoj Gori, više od 30 odsto življa se izjašnjava kao Srbi. Više od 50 odsto piše i govori srpskim jezikom. Ali, u državnim organima nema nijednog Srbina. Ni na funkcijama u javnom sektoru, za razliku od drugih – albanske, bošnjačke, hrvatske, koje su znatno manje. Na delu je pokušaj nasilne asimilacije Srba. Srbija je spremna za dvojna državljanstva, kako to građani u dve države traže, ali Crna Gora na to ne pristaje. U Srbiji Crnogorci uživaju sva prava, pa i da budu državni funkcioneri. Crnogorski studenti uživaju sve privilegije kao srpski, na VMA, KCS Srbije se leče pacijenti iz CG kao srpski.

Nije nimalo slučajan tajming pojačavanja antisrpske retorike Đukanovića. Ona je u sklopu jačanja sveopštih pritisaka da Srbija prizna Kosovo i na liniji je sponzora svega onoga što je Priština činila u poslednje vreme.

Predsednik Vučić je smireno i biranim rečima reagovao na poslednje optužbe Đukanovića, ranije su one izostale. Međutim, to što je srpski predsednik politički korektan ne može da obuzda Mila. Trebalo je da usledi zvaničan državni demarš, jer, kako je i sam Vučić više puta rekao „Srbija neće biti vreća za udaranje”. Ne dozvolimo to ni Milu Đukanoviću, zarad srpskog življa u Crnoj Gori i mira na Balkanu.

Dragiša Petrović,

novinar, Kragujevac