Pismo predsednika SAD

Pismo predsedniku Srbije Vučiću je 18. ovog meseca uputio predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp. To je suštinska činjenica za tumačenje ovog zvaničnog političko-diplomatskog dokumenta najvišeg funkcionera u administrativnoj hijerarhiji SAD. Pismo koje potpisuje predsednik SAD i stavovi u njemu se otuda moraju smatrati zvaničnim stavovima SAD. U vladajućem predsedničkom političkom sistemu SAD predsednik je glavni nosilac izvršne i sprovodilac zakonodavne vlasti u spoljnoj politici zemlje i njegovi stavovi u tom svojstvu obavezuju SAD kao državu. Dakle, zvanično pismo američkog predsednika ima, bez obzira na sadržaj, najviši tretman u administraciji SAD i istu obavezuje na postupanje. Ovo je važno pošto iz pisma nedvosmisleno proizilazi poseban interes SAD za rešavanje kosovskog čvora na bazi projekta „nezavisno Kosovo” i priznanja istog, a sa namerom da u tome direktno učestvuju na aktivan način. Istovremeno pismo predsedniku „Kosova” Tačiju sa jasnom referencom na kreiranje projekta nezavisnog Kosova („... puno smo uložili u ...”, itd.) i podršku istom, to potvrđuje. Sa aktuelnim geopolitičkim interesom SAD na ovom prostoru (suprotstavljanje Rusiji i Kini, proširenje NATO, odnosi SAD–EU, itd.) stavovi iz pisma dobijaju dodatnu težinu.

Sam sadržaj pisma upućuje na četiri ključne poruke. Prva je da sadašnja administracija SAD sa predsednikom Trampom na čelu želi da se direktno uključi u rešavanje kosovskog čvora sa ciljem da bude i konačni arbitar (formule Kemp Dejvida, Dejtona i sl.). To potvrđuje činjenica da se u pismu uopšte ne pominje EU niti na bilo koji način asocijacija na dosadašnji format pregovora Beograd–Priština pod njenim posredovanjem. Već samo izostavljanje EU potvrđuje svu složenost tekućih i budućih transatlantskih odnosa u zapadnoj alijansi. Druga, da SAD uvažavaju poziciju Srbije i njen interes tako što podržavaju strategiju rešavanja političkim i diplomatskim pregovorima „dve strane” radi postizanja uzajamno prihvatljivog sporazuma. Treća, da SAD podržavaju dosadašnji format pregovora koje vode sa srpske strane predsednik Vučić i prištinske predsednik Tači i preporučuju nastavak sa jasnom intencijom da se u tom formatu pregovori pozitivno i okončaju. Četvrta da SAD procenjuju da postoji osnova za konačni dogovor („... nadohvat ruke...”), verovatno na bazi ocena toka i rezultata dosadašnjih pregovora, procena pozicija dve strane, uticaja drugih faktora i onoga koga same imaju.

Za strateško-političke domete pisma posebno je važan i tajming. Predstojeća 2019. je treća godina mandata predsednika Trampa kada on praktično započinje direktnu kampanju za novi mandat. Kosovski rasplet sa potvrdom kosovske državnosti uz njegovu asistenciju bi sigurno ušao u pozitivan spoljnopolitički bilans. Takav ishod bi, naime, značio dodatno suzbijanje ruskog (i kineskog) uticaja u našem regionu, novu dinamiku u proširenju NATO, brža uključenja ovog prostora u zapadnu interesnu sferu, kvalitativan geopolitički pristup i kontrolu strateškog prostora između Evrope, Bliskog istoka i Mediterana sa lojalnim albanskim korpusom, dominaciju u regionu u odnosu na EU, itd. EU u istom periodu gubi aktivnu političku legitimaciju i operativni potencijal, jer slede bregzit (april), izbori za EP (maj) i formiranje institucija (jesen) koje startuju već sa teretom problema i dilema na političkom, ekonomskom i institucionalnom planu. Najzad pismo dolazi kada realizacija projekta „nezavisno Kosovo” značajno gubi dah (odustajanje od priznanja više zemalja, fijasko u Dubaiju) što ilustruje poslednje vanredno zasedanje SB OUN na kome je potvrđena stabilnost otpora toj realizaciji u globalnim razmerama (potvrđena važnost Rezolucije 1244, validnost argumenata Srbije, itd.) sa stalnim članicama Rusijom i Kinom na čelu.

Karakter i interes iz pisma su dakle jasni. Iskustvo uči da je administracija SAD po pravilu verna jednom zauzetom stavu (slučaj braće Bitići i dr.). Stoga pismo američkog predsednika treba krajnje ozbiljno tretirati, jer će se na realizaciji u narednom periodu iz Vašingtona aktivno raditi. Poslednji važni događaji (Dubaji, odustajanja, SB OUN) pokazali su sa druge strane da interesi i argumenti Srbije imaju ozbiljnu podršku, što uspostavlja određeni strateško-politički balans u odbrani državnih i nacionalnih interesa. Srbija to ne bi smela da zanemari u pristupu problemu KiM između ostalog i zbog sopstvenog stava da priznanje „nezavisnog Kosova” od njene strane nije moguće.

Diplomata u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista