Oj, Gospode s nebesa...

Kada je 1979. godine snažan zemljotres pogodio Crnogorsko primorje tada se solidarno digla na noge cela SFRJ, da pomogne braći i tom delu zajedničke države. Za najkraće moguće vreme prirodna katastrofa je sanirana. Slilo se toliko novca da su uz obnovljene kuće sagrađeni brojni novi hoteli, vilice i zamkovi, kao i pola grada Bara. Tada je poznati srpski muzičar i pesnik Bora Đorđević napisao čuveni stih: "Oj, Gospode sa nebesa, zvizni dva-tri zemljotresa!" U prevodu "dobrotresa".

Danas da neko u Kolubarskom okrugu zapevuši nešto slično morao bi da brine kako da sačuva glavu na ramenima. Zapravo, ni devet godina posle žestokog podrhtavanja Maljena, nije se stiglo ni do polovičnog zaceljenja rana. U ruševinama i dalje živi oko 4.500 domaćinstava, među kojima ih je najviše u epicentralnom području na prostoru opštine Mionica.

Gde je zastalo? To više niko ne zna, a oni bolje upućeni kažu: kod procena, ocena, strategija i "mišljenja" onih u čijim su rukama i nož i pogača. Treba li objašnjavati da je država posle silnih natezanja odlučila da za obnovu i izgradnju objekata postradalih u zemljotresu izdvoji iz budžeta za ovu godinu 400 miliona dinara. Ta suma omogućava izgradnju oko 200 stambenih objekata, ali odobreni novac još nije "legao", pošto se očekivalo da se o tome izjasni, odnosno da se s tim saglasi Vlada Srbije. Napokon je na sednici u četvrtak i doneta odgovarajuća odluka.

Za one građane koji krov nad glavom čekaju kao ozebli sunce najavljena suma i nije neka uteha. Pitaju se oni, ali i iz Direkcije za saniranje posledica od zemljotresa, na koji način "uhvatiti" građevinsku sezonu na čijem smo kraju, bez obzira na globalno zagrevanje planete.

Proćardana građevinska sezona od bezmalo pola godine još jednom će dodatno razočarati nekoliko stotima Mioničana među kojima Vesnu Đuričić, iz sela Rajkovića, učiteljski bračni par Marković iz Komanica, ali i Vladimira Živanovića iz Klašnjića, koje i od same pomisli na predstojeću zimu hvata panika.

Prvobitno procenjena šteta od zemljotresa iz 1998. godine u Kolubarskom okrugu zaokružena je na 23 milijarde dinara. U međuvremenu je valorizovana na 17 milijardi, od čega je do sada na teren stiglo 8,7 milijardi dinara. Po dinamici priliva sredstava od 400 miliona dinara, za obnovu oko 4.500 porušenih i teško oštećenih stambenih objekata biće potrebno još najmanje deset godina. Ne da je mnogo, već previše!

Sugerišem Bori Đorđeviću, ako bude ponovo nešto komponovao u vezi sa ovom vrstom elementarne nepogode, odnosno prirodne stihije, da preokrene poruku. U stilu: "Oj, Gospode s nebesa, ne daj nikad zemljotresa!"