Kusturica: Ovo nije moj privatni festival

Međunarodni filmski i muzički festival „Kustendorf”, 12. po redu, biće održan od 11. do 16. januara u Drvengradu, na Mokroj gori, pod sloganom „Savršenih dvanaest” (Perfect Dozen). Mladi filmski stvaraoci i velikani svetskog autorskog filma biće u fokusu predstojećeg festivala, saopšteno je na jučerašnjoj pres konferenciji u Beogradu.

U takmičarskom programu naći će se 21 film domaćih i inostranih autora, koji će se boriti za nagrade – Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje. Festival će biti otvoren dokumentarcem Emira Kusturice „Pepe, jedan uzvišeni život”, posvećenom Hozeu Muhiki. O filmovima u programu „Savremenim tendencijama”, kao što su „Srećan kao Lazaro”, „Bliski neprijatelji”, „Nežna ravnodušnost sveta”, „Dogmen”, „Papa Franja: čovek od reči” i „Dečaci plaču”, svedočiće, iz prve ruke, njihovi tvorci, producenti, glumci....

U okviru programa „Retrospektiva velikana” biće prikazan film „Dragstor kauboj” Gasa van Santa, a gost festivala biće glumac koji se pojavljuje u tom ostvarenju, Amerikanac Met Dilan, koji će održati i radionicu. Gosti u okviru ovog programa biće i glumci Slavko Štimac i Serđi Lopez.

Ministar kulture Vladan Vukosavljević, podsetivši na značajna imena, koja su proteklih godina bila na „Kustendorfu”, od Nikite Mihalkova i Džima Džarmuša, preko Odri Tatu i Monike Beluči, do Končalovskog, ocenio je da dovoljno govore o festivalu, kao jednoj od najznačajnijih kulturnih manifestacija u Srbiji.

– Pogrešno je „Kustendorf” nazvati samo filmskim festivalom, jer u pitanju je radionica duha, kreativnosti i estetike. U stripu „Asteriks” postoji galsko selo utopljeno u okean Rimskog carstva, gde mala grupa Gala zahvaljujući čarobnom napitku uspeva da se bori protiv Rimljana. Ako filmsku industriju i holivudsku težnju ka komercijalizaciji uporedimo sa Rimskim carstvom, onda je „Kustendorf” malo selo u tom carstvu, koje se uporno bori protiv te pseudokulturne matrice – kazao je Vukosavljević, podsetivši da je ove godine ministarstvo pomoglo „Kustendorf” sa 25 miliona dinara.

U vezi sa tom cifrom, reditelj i osnivač ove manifestacije Emir Kusturica se najpre osvrnuo na prošlogodišnje medijske spekulacije da je „Kustendorf” njegov privatni festival.

– Nije, ovo je i festival Ministarstva kulture i informisanja Srbije, gde naša mala firma pokušava da zadrži nivo započet pre 12 godina. Taj nivo meri se i po impozantnom broju prijava za takmičarski program festivala. Pre 12 godina imali smo oko 140 prijava, a ovoga puta 718 – rekao je Kusturica, objasnivši da je „Kustendorf” relativno skup za naše uslove, jer dolaze reditelji iz Švajcarske, Australije, Norveške, Poljske, Rusije, Izraela, Francuske, Nemačke, Irana, Meksika, Španije, Makedonije, Turske, Filipina, Republike Srpske i Srbije.

– Filmovi ovih reditelja nastali su u vremenu kada jedva i da se zna šta je film. Danas jedno dete od sedam godina sedi ispred TV ekrana pokušavajući da odabere jedan od više hiljada filmskih naslova. Bojim se da nema ko da mu preporuči bilo koji film, i na kraju neće odgledati nijedan, jer će se desiti isto što i u Kafkinom „Zamku”, gde čovek otvara jedna, druga, treća vrata – istakao je Kusturica.

Kinematografija danas, po oceni reditelja, sve više postaje tržišni domet koji eliminiše snagu autora, a „Kustendorf” otvara prostor mladima koji ne žele da režiraju filmove poput reklama.

– Film, nažalost, sve više upoređuju sa sportom. Festivali postaju prostor za reklamiranje, pa tako najveća filmska nagrada u Evropi ima ugraviranu reklamu za „Šopar”. A naš je koncept da se u toplini ljudskog susreta izvede nova ideja o filmu. Tu sto do stola sede oni koji su uspešni i oni koji teže uspehu. Kada dolaze mladi iz inostranstva, oni ne mogu da veruju da, kao početnici, dobijaju takve uslove na Mećavniku. Potvrda za to jesu i pet autora koji su uspeli da naprave svoje prve filmove i već budu označeni kao autori koji ulaze u trku za nove filmove – zaključio je Kusturica.

Muzika i izložbe na Mećavniku

„Kustendrof” će tradicionalno upotpuniti i bogat muzički program. Nastupiće „Orkestar narodne muzike braće Advahov Valeriju” i sastav „Kaskaval i Kristi Traktor” iz Moldavije, italijanski muzičar Vinicio Kaposelo, holandsko-srpski ansambl „Jovan Pavlović i Marko Marković bras bend”, grupa „Kal” i „Bilja Krstić i Bistrik”.

U okviru pratećeg programa festivala biće održane izložba Ratka Lalića, kao i postavka fotografija povodom 70. godišnjice Visoke državne škole za film, televiziju i pozorište iz Lođa.