Biblioteka dostojna Vuka

Biblioteka Vukovog zavičaja postoji vek i po, a vaskrsavala je svakog puta nakon dva svetska rata, što dovoljno govori o njoj i Loznici. Najstarija smo ustanova kulture u ovom delu Srbije, ponosno ističe Mirjana Pejak, direktorka Biblioteke, govoreći da su se u skladu s mogućnostima trudili da na najdostojanstveniji način proslave jubilej. I pre svega se podsete proteklih godina i perioda od 1868, ne zaboravljajući pre svega protu osnivača Ignjata Vasića i – Vuka Karadžića.

– Naša biblioteka nastala je kao „čitalište”, jedna od sekcija Kulturno-prosvetnog društva „Podrinska sloga”, čiji je osnivač, uz podršku kneza Mihaila Obrenovića, bio prota Ignjat Vasić, fascinantna istorijska ličnost, kome smo se u izvesnoj meri odužili objavljujući dve knjige, reprinte njegovih „Dnevnika”. Vuk Stefanović Karadžić, koji je kumovao ideji o neophodnosti ustanovljavanja organizovanog čitanja i proti poklonio svoje knjige za buduće Čitalište, nažalost nije doživeo da vidi realizaciju svog sna – kaže Mirjana Pejak.

U to vreme, Čitalište je u svom fondu imalo oko 500 knjiga i dvadesetak domaćih i stranih časopisa. Ipak, dug je bio put od društva uglednih Lozničana iz srpske varoši 19. veka, ujedinjenih ljubavlju prema knjizi, do današnjeg modernog zdanja koje ima važnu ulogu u kulturnim dešavanjima ovog dela Srbije.

– Težak je bio taj put, pun kratera od granata, bukvalno je mirisao na spaljene knjige, jer je Čitalište dva puta ratovima opustošeno. Bilo je besparice, klonuća, beznađa, baš kao i vremena u kojima su sveopšta euforija i polet za opismenjavanjem i čitanjem činili putovanje lakim. Putevi se mere kilometrima, ali ovaj, rekla bih, vremenom. Vek i po je dug. Od knjige je krenuo, do knjige vodi. Od sobička u Vukovom domu do zgrade kojoj ne treba broj, jer na njoj piše godina u kojoj smo nastali 1868 – putuje direktorka kroz vreme i sklapa interesantnu priču.

Biblioteka Vukovog zavičaja danas predstavlja moderni informaciono-obrazovni sistem, i raspolaže sa više od 70.000 knjiga u aktivnom fondu, koje su dostupne čitaocima kako u centralnoj zgradi od hiljadu kvadrata u Loznici, tako i u ograncima u Lešnici i Banji Koviljači.

Pejakova naglašava da posebnu pažnju u ovoj ustanovi posvećuju radu sa decom, u želji da im ljubav prema knjizi usade od najranijeg detinjstva, tako da im u goste redovno dolaze mališani iz lozničkih vrtića. Svim đacima-prvacima poklanjaju člansku kartu, a u ovoj godini za školarce su pripremili i edukativnu bojanku.

Govoreći o planovima za narednu godinu, direktorka naglašava da su termini za gostovanja u biblioteci ispunjeni do marta, i da je zahvaljujući podršci gradonačelnika Loznice Vidoja Petrovića budžet za 2019. godinu zadovoljavajući, uključujući i sredstva za kupovinu knjiga od 1.250.000 dinara.

– U najlepšem smislu te reči, „služimo” narodu. Dokazali smo da biblioteku ne čine samo knjige i police, već neuporedivo više. Ne volim hermetičnost i kamernu tišinu. Kod nas je prirodno da se danju čuje dečja graja, a uveče gusle. To naravno, ne remeti mir studentima i učenicima koji na raspolaganju imaju dve čitaonice, ni starijim sugrađanima, kojima smo takođe omogućili adekvatan prostor za čitanje – kaže Mirjana Pejak.

– Radili smo mnogo, i verujem dobro, što nam potvrđuju pune čitaonice, kao i više od 70 organizovanih dešavanja, književne i pesničke večeri, izložbe, tribine, stručna predavanja i dve hiljade novoučlanjenih čitalaca. Kruna izdavačke delatnosti u 150. godini postojanja Biblioteke Vukovog zavičaja je naša monografija koju predstavljamo od Jabuke do Lučana – kaže Mirjana Pejak. I dodaje poduži spisak znamenitih imena koja su ugostili, među njima su Adam Puslojić, Ljubivoje Ršumović, Janko Vujinović, Slavko Jeknić...