Božićni desant migranata na Ostrvo

Temperatura mora u kanalu Lamanš pred gregorijanski Božić iznosila je 10 stepeni Celzijusovih. Takva studen za prevejane krijumčare migranata izgleda više nije problem.

Naime, po mrkloj noći, na Badnje veče 24. decembra, 40 migranata iz Iraka, Irana i Avganistana ukrcalo se negde na francuskoj obali  u pet omanjih gumenih čamaca, da preplovi jedan od najprometnijih pomorskih prolaza na svetu i dokopa se Velike Britanije. Cena putovanja u zamišljeni bolji život bila je 13.000 funti po osobi, navodi britanski „Dejli mejl”. Taj ostrvski tabloid istovremeno tvrdi da „mnogi iz Irana putuju avionima do zemalja poput Srbije i Turske” pre nego što ih neko nekako prokrijumčari evropskim kopnom do atlantskih obala Lamanša.

„Božićni desant” migranata na Ostrvo imao je ovog puta po pridošlice relativno srećan kraj.

Nakon što su gumene čamce spazile obalske straže Francuske i Velike Britanije, migranti su prebačeni na spasilačke brodove, potom iskrcani na obalu Kenta i sprovedeni na razgovore u migrantske centre, dok su pristigla deca izbeglice zbrinuta u lokalnim centrima za socijalni rad.

Dalja sudbina najveće grupe migranata koja je u jednom danu ove zime stigla na Ostrvo rešavaće se u novoj godini. Poslanike britanskog parlamenta iz provincije Kent u međuvremenu veoma interesuje šta će London preduzeti da zaustavi najnoviju plimu ilegalnih pridošlica. Od novembra prošle godine preko 80 migranata uspelo je da se preko Lamanša dokopa obala jugoistoka Engleske.

Dva dana nakon gregorijanskog Božića, još devet migranata – pet muškaraca, jedna žena, dva dečaka i jedna devojčica – nekako su preplovili Lamanš u gumenom čamcu s motorom snage samo 10 konjskih snaga.

U međuvremenu, Velika Britanija i Evropska unija ulaze u 2019. bez zajedničkog plana šta da rade sa migrantima koji – iako u drastično manjem broju nego tokom 2015–2016. nastavljaju da plove, lete, koračaju i – gube živote na putu ka Evropi.

Najnovija zamisao Brisela jeste da u februaru 2019. na prvom samitu EU i Arapske lige nekako izdejstvuje naklonost sagovornika da na svom terenu obuzdaju seobe migranata ka severnim obalama Mediterana. Pošto su zemlje Magreba od Tunisa do Maroka lane elegantno odbile junski plan Brisela o uspostavljanju „migrantskih platformi” negde izvan teritorije EU, pažnja Evropljana sada je usredsređena na Egipat. Da li će zvanični Kairo prihvatiti ponudu Brisela da organizuju zajedničke pomorske patrole po Mediteranu – iako iz Egipta zanemarljiv broj migranata kreće ka EU – biće jasnije krajem zime.

Inače, migrantski tragedije na Mediteranu učestale su pred sam kraj prošle godine. Beživotna tela majke i ćerke, migranata iz pravca Afrike, pronađena su na plaži nedaleko od alžirske luke Oran 23. decembra, nakon što je trošni trabakul kojim su krenule u Evropu zahvatio požar. Sa iste brodice najmanje 18 ljudi vodi se kao „nestalo”, među njima i muž zlosrećne žene, dok je sin zadržan na intenzivnoj nezi u bolnici, prenela je alžirska državna agencija APS.

Turobna je zagonetka koliko će još neželjenih pridošlica stradati na putu ka zamišljenoj boljoj budućnosti u Evropi. U međuvremenu, u Evropi počinju da pokazuju ciničnu kreativnost oko sudbine „najnepoželjnijih” među migrantima koji su uspeli da stignu na tlo EU. „Oni su nepoželjni u Danskoj i osetiće to”, najavila je u decembru Inger Stojber, ministarka unutrašnjih poslova te skandinavske države. Po najnovijoj zamisli o kurtalisanju najnepoželjnijih među nepoželjnima, zvanični Kopenhagen odlučio je da dotične ljude ubuduće brodom „Virus” otprema na ostrvce Lindholm u Baltičkom moru, na kome su smešteni zatvor, krematorijum i centar za istraživanje zaraznih bolesti među životinjama.

U međuvremenu, UN agencija za izbeglice (UNHCR) još veruje da će EU naći „dostojanstveno” rešenje za migrante. Tim povodom UNHCR je uputio apel Rumuniji – predsedavajućem unije u prvoj polovini 2019 – da „mobiliše EU radi snažnijeg i pravednijeg odgovora na nasilno raseljene ljude”.