Turska unapređuje verski turizam

Turska je već počela propagandnu kampanju koja bi u novoj godini trebalo da privuče rekordan broj gostiju sa svih meridijana. Pored nesumnjivih prirodnih lepota i drugih pogodnosti u tome značajno mesto treba da odigra i „verski turizam”, to jest mnogobrojni kulturno-istorijski spomenici koji izazivaju znatiželju pripadnika raznih veroispovesti.

Ministarstvo za kulturu i turizam u 2019. očekuje rekordan broj stranih gostiju: pedeset miliona. „Mi ćemo ostvariti taj cilj ukoliko se ne desi neki poremećaj. U novom budžetu predviđena su dodatna sredstva za promociju turizma pre svega u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Rusiji i arapskim zemljama, kaže ministar Mehmed Nuri Ersoj. Pažnja će se istovremeno posvetiti i turistima koji u poslednje vreme sve češće stižu iz Japana i Kine čiji građani uveliko „osvajaju” svet.

Na prostorima Turske su igrom istorijskih okolnosti locirani mnogi kulturni i verski spomenici. Oni izazivaju pažnju domaćih i stranih gostiju jer svedoče o impresivnom susretu više civilizacija koje su, svaka na svoj način i u svoje vreme, na tim prostorima ostavile neizbrisiv pečat.

Na vrhu te liste, koju treba da preporuči posebna komisija stručnjaka, biće bez sumnje Aja Sofija, koja je pre 90 godina pretvorena u muzej: ni crkva ni džamija. Ona privlači i hrišćane i muslimane pošto je u burnoj prošlosti dugoj 16 vekova bila mesto u kome su se vernici krstili, a posle pada Konstantinopolja 1453. u njoj se skoro pet stoleća na silu klanjalo Alahu. Sada je svojataju i jedni i drugi, iako je ona sagrađena kao hrišćansko svetilište. Preko puta tog spomenika nalazi se monumentalna islamska bogomolja sultana Ahmeta, poznatija kao Plava džamija, jedna od retkih u svetu koja ima šest minareta. Na spisku objekata koji treba da privuku vernike nalaze se i velelepna džamija Selimije u Jedrenu koju je u 16. veku projektovao najveći osmanski arhitekta Mimar Sinan… U Anadoliji su i Crkva Svetog Nikole u provinciji Antaliji, Crkva Svetog Petra u Hataju, Sinagoga u Manisi i drugi verski spomenici.

U Ankari već zadovoljno trljaju ruke: u prvih deset meseci u godini koja odlazi, ugostili su 35,5 miliona stranih gostiju, 22 odsto više nego u istom periodu lane. Povoljna kretanja su nastavljena i u novembru i u decembru pa će ova sezona biti rekordna. Oni će u Turskoj ostaviti više od 30 milijardi dolara.

Najnovija kretanja potvrđuju da je Turska prebrodila tešku krizu koja je pogodila turizam posle obaranja ruskog vojnog aviona SU-24 krajem 2015. godine u pograničnom području prema Siriji, kao i više krvavih terorističkih akcija u Ankari i Istanbulu u kojima su stradali i strani turisti. Predsednik Vladimir Putin je posle toga uveo sankcije Turskoj i blokirao čarter letove, što je teško pogodilo Antaliju, Istanbul i druge turističke centre. To je oteralo ne samo ruske nego i goste sa zapada koji dok se odmaraju ne žele da razbijaju glavu o tome da li će neko na plaži da aktivira bombu.

Godina 2016. je zbog toga upisana crnim slovima na turističkoj mapi: Tursku je posetilo svega 25 miliona stranaca, čak 12 miliona manje nego u prethodnih dvanaest meseci. Zbog toga je izgubljeno nekoliko milijardi dolara, pošto su mnogi hoteli zvrjali prazni. Tržište je oživelo tek posle javnog izvinjenja predsednika Tajipa Erdogana Moskvi zbog oborenog aviona, kao i odlučnog obračuna Ankare sa terorističkim grupama. U 2017. 32,4 miliona stranih gostiju ostavilo je u Turskoj 26 milijardi dolara, dok se očekuje da će ova godina biti još berićetnija. U Ankari se, kažu, neće na tome zaustaviti: uvereni su da će stotu godišnjicu proglašenja republike, koja pada 2023, dočekati sa 70 miliona stranih gostiju.

Turska koja izlazi na četiri mora (Sredozemno, Egejsko, Mramorno i Crno more), već je turistička velesila: po broju gostiju je na sedmom mestu na svetu, ali po prihodima je na 14 poziciji. „Mi ćemo sada pokušati da privučemo još više ’kvalitetnih turista’ koji će ubuduće ostavljati više para u našoj zemlji”, ističe ministar Ersoj.