Grad luksuza i čudesa

Luksuz. U ovoj jednoj reči krije se čarolija grada koji danas poseti neverovatnih 16 miliona turista godišnje, a koji je do pre 100 godina bio obično selo ribara i lovaca na biserne školjke. Ako se zna da je Dubai tek početkom šezdesetih godina prošlog veka dobio struju, telefon i aerodrom i da je prvo naftno polje otkriveno pre 50 godina, onda ne može a da ne fascinira podatak da je danas ovo treći najskuplji grad na planeti, posle Ženeve i Brisela.

Sve što se ovde gradi, a kažu da trenutno ima 26.000 gradilišta širom Dubaija, pravi se s jednom namerom: da posmatraču oduzme dah. Ili da bude najveće i najskuplje na svetu. Ovde je smeštena najviša zgrada na svetu – Burdž Kalifa (visine tri Ajfelova tornja), u kojoj je pored stanova, prodavnica i poslovnog dela otvoren i prvi Armani hotel na svetu, u kojem je čuveni modni kreator dizajnirao sve – od posteljine do menija u svih osam restorana.

Burdž Kalifa je izgrađena za samo šest godina (podatak od kojeg se zavrti u glavi prosečnom Srbinu koji gleda kako se za isto to vreme kod nas asfaltira neka ulica) i ima 163 sprata iznad zemlje, kao i dve podzemne garaže.

Uvrnuta zgrada

Ovde je i najviša uvrnuta zgrada na svetu, sa 75 spratova s rotacijom od 90 stepeni između podnožja i vrha. Fantastično osvetljena noću, izdvaja se među oblakoderima koji svakodnevno niču u marini čije je šetalište dugo 7,2 kilometara.

Burdž Al Arab, izgrađen 1999. godine, reklamira se kao jedini hotel sa sedam zvezdica na svetu, izgrađen je u obliku jedra po želji šeika i nezaobilazna je tačka za fotografisanje turista. Ovom hotelu koji je, naravno, najviši na svetu, teško je prići ako niste gost i nije moguće turističko razgledanje. Najjeftiniji način da u hotelu provedete limitirana dva sata jeste da se rezerviše jedno piće za najmanje 100 evra po osobi.

Dubai mol je glavno mesto za izlazak, jer je – najveći na svetu (čuli smo da sada grade još veći). Osim prodavnica najvećih svetskih brendova i restorana, ovde su smešteni ski-centar (iznad je jedini kafić u kojem je dozvoljeno pušenje), klizalište olimpijskih dimenzija, 22 bioskopa i akvarijum koji zahvata dva sprata sa 33.000 riba!

Nadrealnu siku luksuza upotpunjuju električni mali automobili sa šoferima u kojima smo viđali uglavnom žene uvijene u crno od glave do pete i lakeji koji na kolicima guraju kese sa oznakama svetskih brendova praćeni Arapkinjama koje su završile kupovinu.

Luksuzne jahte u marini

Kada se izađe iz tržnog centra, glavna atrakcija su fontane sa svetlosnim i zvučnim efektima, smeštenim u podnožju Burdž Kalife, koje se pale na tri minuta svakih pola sata, počevši od 18 časova.

Čudesna bašta, po nama najlepše mesto u Dubaiju, kompleks je sa 150 miliona cvetova za čije zalivanje se dnevno potroši 800.000 litara vode. Takođe drži nekoliko Ginisovih rekorda: najveća je cvetna bašta na svetu, ima najvišu cvetnu skulpturu Mikija Mausa (18 metara) i najveću cvetnu skulpturu na svetu (avion Airbus A380).

Svuda kolima, nigde peške

Ovo su samo neka od čudesa čudesnog grada, nemoguće ih je pobrojati u jednom tekstu, a oni koji su pre samo godinu dana bili u Dubaiju mnoge atrakcije nisu videli jer su izgrađene u međuvremenu. Grad se užurbano priprema da bude domaćin Svetske izložbe 2020, ne možemo ni da zamislimo šta će do tada „nići”, a reći ćemo samo da je u toku je izgradnja replike mogućeg naselja na planeti Mars!

U Dubaiju nećete videti smeće na ulicama, čak ni u kantama (kao da se prazne nekom magijom), nema prosjaka, pijanaca, pasa, a ni mačaka lutalica, gotovo da nema kriminala, policija nije vidljiva. Standard je da na vrhu stambene zgrade budu bazen i teretana, a u novim oblakoderima prozori se ne otvaraju.

Po ovom gradu nema šetnje, jer je po površini kao 11 Beograda: svi koriste automobile ili taksi, a propisi se striktno poštuju. Otkrivena nam je tajna i zašto nema saobraćajne policije, a opet vozači poštuju sve propise: na svakom koraku su kamere.

Globalno selo

Kazne, kako bi očekivali, ne stižu na kućnu adresu, već kompjuter prilikom registracije vozila jednostavno izlista spisak, sa vrtoglavim iznosom. Voze se nova, luksuzna vozila, obično se menjaju već posle godinu dana, jer se prolazi ogromna kilometraža – Dubai ima 4.000 kvadratnih kilometara, a gorivo je jeftino. Rezervoar se puni za 25 evra.

I to je otprilike sve što je jeftino u ovom, jednom od sedam Ujedinjenih Arapskih Emirata. Sve ostalo je „prilagođeno” džepu najbogatijih ljudi na planeti. Ovde se forsira najluksuzniji turizam moguć i ispod toga se ne odstupa.

Plaže su duge i peščane, ležaljke se ne naplaćuju, a posebnu radost donosi pregršt školjki koje talasi ostavljaju za sobom. Najbolje vreme za odlazak je oktobar i novembar, kada počinje zima, jer je prijatna temperatura i mora i vazduha, u proseku oko 26 stepeni.

Daleko od toga da je sve savršeno. Ispod ove blještave spoljašnosti sakrivene su priče o bednim nadnicama uglavnom Indijaca i Pakistanaca koji rade po 13 časova na visokim temperaturama gradeći buduće najveće i najluksuznije građevine na svetu, priče o nasilju nad Filipinkama koje se angažuju kao kućne pomoćnice i bebisiterke, a za one koji nisu skloni islamu, neće se dopasti to što su na svakom koraku džamije, sobe za molitvu (počevši od aerodroma), kao i to što se preko fantastičnog ozvučenja pet puta dnevno čuju molitve čak i na plaži i u tržnim centrima.

Bez fotografisanja žena

I još nešto, ukoliko se spremate na put u UAE: osim punog novčanika, u koferu su obavezni dugi rukavi, ma koliko to možda delovalo čudno. Zbog visokih temperatura, u restoranima, tržnim centrima i u svim atrakcijama u zatvorenom prostoru je izuzetno hladno, a vožnja u ohlađenom taksiju zna da bude gotovo neprijatna, posebno ako se vraćate mokre kose s plaže.

Još jedan savet: iako je ovo najprogresivniji emirat, a šeici su vrlo druželjubivi i rado pristaju na fotografisanje, ni ne pokušavajte da uslikate neku od žena uvijenih u crno od glave do pete.

Vratila sam se iz Dubaija zaslepljena luksuzom, visinom, svetlima, čudesnom arhitekturom od stakla i betona, ali, priznajem, prva misao po izlasku iz aviona bila je – da zagrlim prvo drvo, poput Novaka Đokovića. I sednem u taksi u kojem ću da otvorim prozor, pa makar zavejalo.

Bosanska kuća u Globalnom selu

Najmlađi, ali i stariji, rado odlaze u Globalno selo, u kojem su zastupljene skoro sve zemlje sveta, sa tradicionalnim proizvodima (od hrane i kozmetike do suvenira i odeće). Poseban deo čini luna-park. Ovde nismo pronašli Srbiju, prošetali smo po Japanu, Rusiji, Indiji, ali smo zato odmah uočili Bosansku kuća, u kojoj su uz sevdalinke pravi hit ćevapi, burek i jagnjetina.

Šest žena i 23 dece

Šeik Rašid, kako je ovde uobičajeno skraćeno ime nekadašnjeg premijera i potpredsednika UAE, zaslužan je za to što je Dubai od ribarskog sela neverovatnom brzinom postao futuristički grad. On je bio taj koji je shvatio da rezerve nafte neće trajati večno i sav prihod uložio u izgradnju grada kojem su danas glavni izvori prihoda turizam, biznis i avijacija.

Manje od pet odsto prihoda ovog emirata danas stiže od nafte. Njegove slike se mogu naći na svakom koraku – u restoranima, na ogromnim bilbordima, po njemu su nazvani putevi, škole, bolnice, njegovo lice je na svakoj turističkoj atrakciji, izrađeno čak i od leptira u Kući leptira koja je smeštena tik uz Čudesnu baštu.

Inače, mesto premijera i potpredsednika UAE tradicionalno pripada vladarskoj porodici Dubaija, prenosi se sa oca na sina, a trenutno je na toj poziciji aktuelni vladar Dubaija šeik Mohamed. Šeik Mohamed je peti najbogatiji čovek na svetu, ima naravno jednu od tri najduže jahte na svetu, najmanje šest supruga i 23 zvanično priznate dece. Njegov naslednik je među ženama vrlo popularan princ šeik Hamdan (36), koji ima gotovo sedam miliona pratilaca na Instagramu.