Kako ćemo živeti u 2019.

Eko­no­mi­sti tvr­de da ne­ma ča­rob­nog šta­pi­ća, iako je 2018. za pri­vre­du Sr­bi­je bi­la naj­bo­lja u pret­hod­nih 10 go­di­na. Ostva­re­ni su re­zul­ta­ti na ni­vou pro­se­ka ze­ma­lja cen­tral­ne i is­toč­ne Evro­pe. Tu se pre sve­ga mi­sli na rast BDP i za­ra­da vi­še od če­ti­ri od­sto, po­ve­ća­nu za­po­sle­nost od oko tri pro­cen­ta, ni­sku in­fla­ci­ju od oko dva od­sto i ni­ske ka­mat­ne sto­pe, fi­skal­ni su­fi­cit, ali i re­ša­va­nje pro­ble­ma ni­skih kre­di­ta.

– Me­đu­na­rod­ne okol­no­sti za rast pri­vre­de Sr­bi­je u na­red­noj go­di­ni, upr­kos tur­bu­lent­nim po­li­tič­kim do­ga­đa­nji­ma, za sa­da iz­gle­da­ju po­volj­no. U 2019. go­di­ni oče­ku­je­mo rast BDP od 3,5 do če­ti­ri od­sto, što je ne­što spo­ri­je ne­go u pret­hod­noj, pr­ven­stve­no zbog to­ga što se ne mo­že ra­ču­na­ti na ve­li­ki po­zi­ti­van uti­caj jed­no­krat­nih fak­to­ra – pre svih rast po­ljo­pri­vre­de.

Oče­ki­va­ni rast pri­vre­de u na­red­noj go­di­ni omo­gu­ći­će na­sta­vak ra­sta re­al­nih za­ra­da po sto­pi od oko če­ti­ri od­sto, dok bi pro­seč­ne za­ra­de u evri­ma mo­gle da do­stig­nu iz­me­đu 440 i 450 evra. U na­red­noj go­di­ni oče­ku­je­mo rast za­po­sle­no­sti dva, tri od­sto, dok će ne­za­po­sle­nost opa­da­ti br­že zbog ma­sov­nog od­la­ska gra­đa­na Sr­bi­je na rad u ino­stran­stvo – ka­že za „Po­li­ti­ku” dr Mi­loj­ko Ar­sić, profesor Eko­nom­skog fa­kul­te­ta.

​Zbog oče­ki­va­nog vi­so­kog ra­sta do­ma­će tra­žnje pro­ce­nju­je se da će de­fi­cit te­ku­ćeg plat­nog bi­lan­sa u na­red­noj go­di­ni bi­ti pri­bli­žno na ni­vou pro­šlo­go­di­šnjeg od oko šest od­sto BDP. U na­red­noj go­di­ni oče­ku­je­mo da će se in­fla­ci­ja kre­ta­ti is­pod sre­di­ne cilj­nog ko­ri­do­ra, od­no­sno da će bi­ti ma­nja od tri pro­cen­ta.

– Pri­va­ti­za­ci­ja RTB „Bo­ra” pred­sta­vlja je­dan od naj­po­zi­tiv­ni­jih do­ga­đa­ja u pri­vre­di Sr­bi­je u go­di­ni za na­ma. Ona je zna­čaj­na ne sa­mo za za­po­sle­ne, ne­go za sve gra­đa­ne Sr­bi­je či­ji se po­re­ski pri­ho­di ubu­du­će ne­će tro­ši­ti na po­kri­va­nje gu­bi­ta­ka i pla­ća­nje du­go­va ovog pred­u­ze­ća. Ona je ta­ko­đe va­žna i za do­ba­vlja­če RTB „Bor”, po­put EPS-a, jer će lak­še na­pla­ći­va­ti svo­ja po­tra­ži­va­nja – ob­ja­šnja­va Ar­sić.

Pri­o­ri­tet vla­de u na­red­noj go­di­ni tre­ba­lo bi da bu­de oču­va­nje ma­kro­e­ko­nom­ske sta­bil­no­sti, ali i pro­me­na eko­nom­ke po­li­ti­ke u sme­ru pod­sti­ca­nja du­go­roč­no odr­ži­vog ra­sta pri­vre­de. Dr­ža­va bi ko­nač­no tre­ba­lo da ostva­ri na­pre­dak u re­struk­tu­ri­ra­nju jav­nih pred­u­ze­ća, kao i da pre­sta­ne da im uzi­ma di­vi­den­de, ka­ko bi ova pred­u­ze­ća vi­še in­ve­sti­ra­la. 

Da bi ove že­lje mo­gle da nam se ostva­re u no­voj 2019. ce­ni i Vla­di­mir Vuč­ko­vić, član Fi­skal­nog sa­ve­ta, ko­ji oče­ku­je još jed­nu do­bru go­di­nu. Na­rav­no, uz ogra­du, „uko­li­ko iz­o­sta­nu eko­nom­ski i po­li­tič­ki šo­ko­vi iz okru­že­nja”. To bi zna­či­lo sta­bil­ne jav­ne fi­nan­si­je, ce­ne i de­vi­zni kurs i ne­što ma­nji pri­vred­ni rast ne­go u 2018. Ključ­no će bi­ti da li će­mo br­že re­for­mi­sa­ti dr­ža­vu, od bo­ljeg pla­ni­ra­nja i iz­vr­še­nja jav­nih in­ve­sti­ci­ja, do od­lu­ke da se sre­di­mo u obla­sti­ma gde su dru­gi odav­no na­pre­do­va­li – plat­ni raz­re­di za za­po­sle­ne u jav­nom sek­to­ru, za­po­šlja­va­nja ta­mo gde ima manj­ko­va i ot­pu­šta­nja gde ima vi­ško­va, re­for­ma zdrav­stva i pro­sve­te, efi­ka­sni­je in­sti­tu­ci­je i sud­stvo, sre­đi­va­nje lo­kal­nih fi­nan­si­ja, br­že pri­va­ti­za­ci­je i pre­pu­šta­nja ne­u­spe­šnih dr­žav­nih pred­u­ze­ća ste­ča­ju.

U go­di­ni za na­ma mo­že­mo bi­ti za­do­volj­ni pri­vred­nim ra­stom ne­što ve­ćim od če­ti­ri od­sto, in­fla­ci­jom od oko dva pro­cen­ta, rav­no­te­žom u bu­dže­tu i oba­ra­njem jav­nog du­ga.

– Ve­o­ma su va­žne i dve pri­va­ti­za­ci­je RTB „Bo­ra” i PKB-a, jer se ti­me otva­ra mo­guć­nost da pred­u­ze­ća bu­du uspe­šni­ja i da se sma­nje ri­zi­ci nji­ho­vog po­slo­va­nja na jav­ne fi­nan­si­je. Od ma­kro­e­ko­nom­skih po­ka­za­te­lja, naj­vi­še za­bri­nja­va rast de­fi­ci­ta u raz­me­ni sa sve­tom (bi­će vi­še od mi­li­jar­du evra ve­ći ne­go u 2017) i to što u po­gle­du pri­vred­nog ra­sta i da­lje za­o­sta­je­mo za okru­že­njem. To je sve po­ve­za­no i s tim što su do­ma­će jav­ne i pri­vat­ne in­ve­sti­ci­je i da­lje ni­ske, što po­ka­zu­je da dr­žav­na ad­mi­ni­stra­ci­ja i da­lje ne uspe­va da or­ga­ni­zu­je ra­do­ve i na­pra­vi i po­pra­vi do­volj­no pu­te­va, pru­ga, vo­do­vo­da, ka­na­li­za­ci­ja, pre­či­šći­va­ča vo­da, de­po­ni­ja, već da se lak­še upu­šta u ku­po­vi­nu i uvoz opre­me, od no­vo­go­di­šnjih ukra­sa do avi­o­na.

Na­kon od­lič­nih re­zul­ta­ta u 2015. i 2016. go­di­ni, u pret­hod­ne dve go­di­ne pri­me­ću­je se da se si­va eko­no­mi­ja i da­lje ne sma­nju­je. Na­grad­ne igre i pri­ja­ve gra­đa­na ne mo­gu da da­ju re­zul­ta­te Po­re­skoj upra­vi, jer su po­treb­ni­je te­melj­ni­je pro­me­ne – iz­grad­nja ka­pa­ci­te­ta po­re­ske ad­mi­ni­stra­ci­je kroz za­po­šlja­va­nje no­vih rad­ni­ka, na­ro­či­to de­fi­ci­tar­nih te­ren­skih in­spek­to­ra, po­ve­ća­nje za­ra­da za­po­sle­nih, in­ve­sti­ci­je u iz­grad­nju mo­der­nog in­for­ma­ci­o­nog si­ste­ma.

Ka­da je reč o sud­bi­ni pen­zi­o­ne­ra, Vuč­ko­vić is­ti­če, da je pra­va šte­ta što je i na­kon uki­da­nja pri­vre­me­nog sma­nje­nja pen­zi­ja une­ta no­va ne­iz­ve­snost i dis­kri­mi­na­ci­ja. Uki­da­nje for­mu­le za uskla­đi­va­nje pen­zi­ja i do­de­lji­va­nje po­seb­nog po­ve­ća­nje sa­mo naj­ni­žim pen­zi­ja­ma uda­lja­va­ju pen­zij­ski si­stem od le­gal­no i eko­nom­ski odr­ži­vog si­ste­ma. Do­bro je što je na­go­ve­šte­no da će se for­mu­la po­no­vo uve­sti već u 2019. a on­da se po­sta­vlja pi­ta­nje za­što je uop­šte bi­la su­spen­do­va­na i za­što su nas nad­le­žni mi­ni­star i na­rod­ni po­sla­ni­ci ube­đi­va­li da je to za­sta­re­lo i pre­va­zi­đe­no re­še­nje?

Da je pro­šla go­di­na bi­la re­la­tiv­no uspe­šna i da džak De­da Mra­za ni­je pre­te­žak za sve na­še že­lje u no­voj, sma­tra i Mi­o­drag Zec, prof. na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu. Ostva­re­ni su, ka­že, ne­ki va­žni ci­lje­vi – rast BDP, sma­njen je jav­ni dug, po­ve­ćan pri­liv stra­nih in­ve­sti­ci­ja, sma­njen bu­džet­ski de­fi­cit i pad sto­pe ne­za­po­sle­no­sti. Na­či­ni na ko­ji je uspeh ostva­ren pred­met su ras­pra­ve u jav­no­sti.

– Ključ­ne pri­med­be od­no­se se na kon­so­li­da­ci­ju ostva­re­nu se­lek­tiv­nim sma­nji­va­njem sa­mo ne­kih pen­zi­ja i vi­so­kih sub­ven­ci­ja pre­te­žno stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma. Naj­ve­ći pro­ble­mi ve­za­ni za si­stem osta­li su ne­re­for­mi­sa­na dr­ža­va, jav­na pred­u­ze­ća i jav­ne slu­žbe (zdrav­stvo, pro­sve­ta...). Fi­skal­na kon­so­li­da­ci­ja i ad hok in­ter­ven­ci­je su pod­ri­le te­me­lje sta­bil­no­sti, pred­vi­dlji­vo­sti i efi­ka­sne odr­ži­vo­sti pen­zi­o­nog si­ste­ma. Ako pen­zi­ja ni­je po­sle­di­ca upla­ta i ako vla­da mo­že ured­ba­ma da od­re­đu­je ko­me će i ko­li­ko da­ti on­da se mo­že oče­ki­va­ti uru­ša­va­nje PIO si­ste­ma u bu­duć­no­sti – oce­nju­je Zec.

I sa­da se upla­ću­ju do­pri­no­si na mi­ni­ma­lac, a pla­te se da­ju u ke­šu rad­ni­ci­ma, a do­bit pred­u­zet­ni­ci­ma. So­ci­jal­nu po­li­ti­ku tre­ba odvo­ji­ti od pen­zi­ja, na­pra­vi­ti so­ci­jal­ne kar­te i to re­ša­va­ti odvo­je­no. Uko­li­ko se na­pu­sti pred­vi­div i sta­bi­lan si­stem bi­će ka­žnje­ni oni ko­ji su pla­ća­li, a na­gra­đe­ni oni ko­ji su iz­i­gra­va­li za­kon. Na­ža­lost, kod nas je iz­gle­da „ren­ta­bil­ni­je“ kr­ši­ti ne­go po­što­va­ti za­kon (di­vlja grad­nja, rad na cr­no…)

Pri­o­ri­te­ti vla­de bi u tom smi­slu tre­ba­lo da bu­du, ka­že Zec, re­for­ma dr­ža­ve, jav­nih pred­u­ze­ća i jav­nih slu­žbi, sud­stva….

 Za eko­no­mi­stu prof. dr Ju­ri­ja Ba­je­ca naj­va­žni­je je što je u go­di­ni za na­ma oču­va­na sta­bil­nost ja­vih fi­nan­si­ja uz so­li­dan pri­vred­ni rast. Naj­ma­nje je ura­đe­no na re­for­mi jav­nog sek­to­ra i si­ste­mat­skoj po­dr­šci do­ma­ćem pri­vat­nom sek­to­ru. I da­lje za­o­sta­je­mo u od­no­su na dru­ge, ka­da je reč o efi­ka­snom funk­ci­o­ni­sa­nju tr­ži­šnih in­sti­tu­ci­ja i vla­da­vi­ni pra­va.

– Za­kon o po­re­klu imo­vi­ne, ko­ji bi tre­ba­lo da se do­ne­se, ne vre­di do­no­si­ti ako ne po­sto­ji na­me­ra da se spro­vo­di i da se bez iz­u­zet­ka od­no­si na sve. Mno­go to­ga je mo­glo da se ura­di i sa po­sto­je­ćim za­kon­skim re­še­nji­ma. Ključ­na je po­li­tič­ka vo­lja, a nje do sa­da ni­je bi­lo. Pri­o­ri­tet Sr­bi­je tre­ba da bu­de mo­der­ni­za­ci­ja pri­vre­de i svih funk­ci­ja dr­ža­ve.

De­da Mra­ze, mo­žeš li ti sve ovo?