Rusima prete otkazi

Upravo prošla 2018. godina običnim Rusima sigurno neće ostati u pamćenju kao preterano dobra. A sve je krenulo prilično ambiciozno, što je potvrđeno i na izborima u martu na kojima je Vladimir Putin obezbedio još jedan predsednički mandat. Ipak, kako je proticalo tih 365 dana sve je bilo jasnije da zemlja nije imuna na loša dešavanja po drugim delovima naše planete, a pogotovo na sve ono što se zbivalo na tlu Evrope.

Različiti događaji, često nepovezani, smenjivali su se u skladu sa globalnim potresima. Bilo je tu svega i svačega: od pomenutih martovskih izbora, pa preko ratovanja u Siriji, nevolja u Ukrajini, trovanja bivšeg agenta Sergeja Skripalja i njegove kćerke Julije u engleskom gradiću Solzberiju, nastavka optužbi za uplitanje u predsedničke izbore u SAD, ultimatuma iz Vašingtona u vezi sa raketnim naoružanjem i najavom novih sankcija s tim u vezi, pa do okončanja izgradnje velikog Krimskog mosta, strateškog približavanja Turskoj, Kini, Iranu, Indiji...

Ipak, ništa od pomenutog ne dotiče običnog Rusa u toj meri koliko sve prisutnija ekonomska kolebanja na domaćem terenu. I to pre svih ona u vezi sa životnom svakodnevicom. A upravo na tom planu predviđanja za 2019. nisu baš najpovoljnija. Posebno u svetlu nedavnog podizanja granice za odlazak u penziju sa dosadašnjih 60 na 65 godina (žene sa 55 na 63) i svega drugog što jedna tako ozbiljna mera sa sobom nosi.

Naime, kako najavljuju poslodavci, njih skoro četvrtina, ova godina mogla bi početi velikim talasom otpuštanja. Razlog: kriza u ruskoj privredi koja svakako ne može da funkcioniše van okvira svetske ekonomije, a koja je u ovom trenutku vidljivo u stagnaciji. Posledice: masovna otpuštanja zaposlenih, pre svega u oblasti medija i marketinga, u prehrambenoj industriji, uslužnim delatnostima... Nema sumnje da će sve pomenuto loše uticati i na ugled poslodavaca, tako da se očekuje da sve što je neizbežno ipak učine koliko-toliko prihvatljivim za ugrožene zaposlene. Objektivno, okolnosti u ovome trenutku ne idu naruku ni onima koji nude posao, ni onima koji ga traže. A prema opštevažećoj logici, prvi će se na udaru naći zaposleni kojima se uskoro smeši penzija.

Prema zvaničnim podacima, trenutno oko 3,6 miliona radno sposobnih Rusa nema stalan posao. Nezvanično, njihov broj se penje na čak 15 miliona. I malo je izgleda da se takva situacija popravi pre 2021. Reč je o ljudima koji su, formalno, registrovani na poslu, ali nisu plaćeni. Zvanične statistike ih ne uzimaju u obzir, tako da država, faktički, i ne zna za njihovo postojanje. Ovaj društveni fenomen nije nepoznat i širi se u svim zemljama tokom kriznih perioda. Upravo kako se to u ovom trenutku dešava u Rusiji.

Interesantan je i podatak da samo u Moskvi i Sankt Peterburgu na skori odlazak na berzu rada ili u penziju može da računa čak 230.000 ljudi. Kako prenosi dnevnik „Izvestija”, najviše otkaza čeka 39.500 zaposlenih po bankama. Ništa bolje ne bi trebalo da očekuju zaposleni u transportnim preduzećima, njih 27.700, pa ni oni čija je delatnost vezana za proizvodnju svih vrsta električnih uređaja. A takvih bi, prema sadašnjim procenama, moglo da bude čak 16.600. Ukratko, ni visokoškolska diploma, bez obzira na usmerenje, više nije garancija za zaposlenje.

Prema procenama poznavalaca, Rusi danas nisu spremni da prihvate ulogu onih koji tek čekaju da se izjednače sa najuspešnijim državama Zapada i sve glasnije traže promene i u sopstvenoj domovini. Sukobljavanje sa takozvanim Zapadom više nije ona sila koja bi prosečnog žitelja evroazijskog džina držala u nadi da će jednoga dana biti bolje. Taj „dan” traže odmah. I to u punoj meri.

Kako piše dnevni list „Nova gazeta”, prvi predznaci socijalne napetosti među građanima već su vidljivi. O tome možda najbolje govori podatak da je podrška predsedniku Vladimiru Putinu, a u vezi sa penzionom reformom, tokom proleća bila opasno dovedena u pitanje. Ipak, većina je svesna da je on i dalje jedini čovek koji može relativno uspešno da vodi ovako veliku državu. Posebno imajući u vidu ono što se trenutno dešava u svetu: od slabljenja zajedništva u Evropskoj uniji, sve jasnije izolacione politike američkog predsednika Donalda Trampa, izrastanja novih sila, poput već pomenutih Kine, Turske, Irana... A kako pokazuju ankete, čak 39 odsto ispitanih Rusa smatra da im je život u poslednjoj godini ozbiljno degradiran, dok svega devet procenata i dalje smatra da bolje žive nego u 2017.

Po svoj prilici, računica i jednih i drugih je tačna, i u tome i jeste suština problema. Velika država može da izdrži razlike među svojim žiteljima, ali i tu postoji granica.