Vanredni izbori sve izvesnija opcija

Šanse da građani Srbije na proleće izađu na birališta sve su veće. Odluka o vanrednim parlamentarnim izborima još nije doneta, ali bi, s obzirom na proceduru oko glasanja, trebalo da bude usvojena do početka februara. Da se nešto događa iza kulisa dokaz je što su Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije podigli stranačku infrastrukturu. Za to vreme opozicija još vaga svoju odluku i podeljena je oko učešća na eventualnim parlamentarnim izborima ove godine.

Lider SNS-a Aleksandar Vučić je u poslednja dva meseca nekoliko puta u stranačkim prostorijama s najbližim saradnicima razgovarao i o mogućnosti raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora. Najveći pobornici izlaska na izbore su njegovi najbliži saradnici Nebojša Stefanović i Miloš Vučević, koji se zalažu da već krajem marta treba da budu održani vanredni izbori. Upravo su se njih dvojica na sastanku u novembru izjasnili da se krajem decembra, posle lokalnih izbora u Lučanima 16. decembra, raspišu izbori. Vučić je to tada odbacio, ali je ipak ostavio mogućnost da izbori budu održani u prvoj polovini ove godine.

Glavni razlog zašto bi u prvoj polovini godine mogli da budu raspisani izbori jeste davanje dodatnog legitimiteta predsedniku Aleksandru Vučiću u razgovorima sa Prištinom. Drugi razlog je činjenica da će na sednici Skupštine SNS-a, koja će biti održana krajem maja ili početkom septembra, biti izabran novi lider naprednjaka. Upravo je to i razlog zašto je u redovima SNS-a jaka struja koja se zalaže za parlamentarne izbore pre izbora novog stranačkog rukovodstva.

Procena je da sve dok je Vučić na čelu stranke, on će voditi izbornu listu i prema istraživanjima javnog mnjenja naprednjaci mogu da očekuju ubedljivu pobedu. Jedinu smetnju mogućem raspisivanju izbora mogu predstavljati redovni lokalni izbori, koji će biti održani 2020. godine. To je razlog zašto vlast traži model po kome bi eventualno u paketu bili održani i ovi izbori, ali bi u tom slučaju predsednici lokalnih samouprava morali da podnose ostavke da bi se stvorili zakonski uslovi za izbore.

Da li će izbori biti raspisani zavisi pre svega od odluke predsedništva SNS-a, koje je nekoliko puta odlučivalo o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, kandidatima za ministarske funkcije, ali i o kandidatu za predsednika i premijerku Srbije. Iako na prvi pogled izgleda da je odluka u rukama Aleksandra Vučića, treba znati da je upravo na stranačkim organima nekoliko puta bio nadglasan. Ukoliko bi se najviši stranački organ SNS-a većinom glasova odlučio za održavanje vanrednih izbora, onda bi predsednik republike i lider SNS-a Aleksandar Vučić o tome obavestio premijerku Anu Brnabić, koja je inače na ovu funkciju izabrana odlukom predsedništva SNS-a.

Na osnovu slova Ustava, u tom slučaju premijerka Brnabić piše obrazloženi predlog zašto treba raspustiti Skupštinu Srbije, a povod je u proteklih nekoliko godina uvek bio „zbog atmosfere u parlamentu”. U tom slučaju predsednik Vučić će raspisati izbore koji će biti održani u roku do 60 dana, koliko će trajati izborna kampanja.

Sociolog Vladimir Goati za Betu kaže da odluka o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora zavisi od volje nekoliko ključnih ljudi. Ukoliko do izbora dođe, oni bi ojačali legitimitet vladajućih stranaka. Goati, koji je i predsednik Transparentnosti Srbija, kazao je da bi bilo dobro da se pre raspisivanja izbora predstavnici vlasti i opozicije dogovore oko izbornih uslova. Opozicija je zasad podeljena oko bojkota izbora.

Kako „Politika” nezvanično saznaje, u Savezu za Srbiju (SzS) stavovi oko mogućeg neizlaska na izbore su podeljeni. Jedan od glavnih razloga za eventualni bojkot jesu rezultati lokalnih izbora u Lučanima, gde su u SzS-u očekivali da će osvojiti više od 20 odsto glasova, a dobili su dvostruko manju podršku.

Posle debakla u Lučanima, većina u SzS prihvatila je stavove Dragana Đilasa da se ne izađe na izbore i da se posle toga svi koji nisu izašli na birališta proglase za glasače opozicije. Međutim, upravo neki iz SzS-a navode da je ova računica pogrešna i podsećaju da bi bojkot bila velika politička greška i kao dokaz pominju odluku Zorana Đinđića da kao lider DS-a bojkotuje izbore 1997. godine.

Predsednik Socijaldemokratske stranke Boris Tadić smatra da je veća verovatnoća da će biti prevremenih izbora nego da ih neće biti, ali da opozicija ne treba da ih prihvati. Kaže da je realnije da opozicija bojkotuje izbore nego da vlast ispuni uslove za poštene izbore. Lider Nove stranke Zoran Živković za „Politiku” navodi da je opozicija u borbi za bolje izborne uslove, pre svih ravnopravno medijsko zastupanje na RTS-u, i da borba ne može da se prekine izjavom bilo kog opozicionog funkcionera. Bivši premijer Srbije upozorava da bojkot izbora koji ne predviđa precizan plan aktivnosti nakon izbora sigurno nije dobar za opoziciju.

„Ukoliko se vlast osmeli da raspiše izbore, onda ćemo u odnosu na situaciju koja je u tom trenutku odlučiti da li ćemo izaći ili bojkotovati izbore. Bojkot je teže sprovesti nego izaći na izbore. Sigurno je da će biti onih koji će izaći na izbore a koji se predstavljaju kao opozicija, i njihov stav je potpuno nebitan”, kaže Živković.