Kina prva spustila sondu na tamnu stranu Meseca

Kina je juče uspešnim spuštanjem lunarne sonde na tamnu stranu Meseca napravila istorijski korak u istraživanju svemira, sledeći ambicije da se ravnopravno uključi u svemirsku trku i jednog dana u njoj bude lider. Slično robotsko vozilo poslala je 2013. na ovo nebesko telo, i tada se Kina pridružila SAD i Sovjetskom Savezu kao treća zemlja koja je uspela da tamo spusti letelicu, ali je „Čang E-4” prvi na strani koja nikada ne gleda na Zemlju.

Kako je saopštila Kineska nacionalna svemirska administracija (KNSA), letelica nazvana po boginji Meseca u kineskoj mitologiji sletela je oko 10.30 po pekinškom vremenu na unapred odabranu lokaciju. U međuvremenu je preko relejnog satelita poslala i prve fotografije strane Meseca koja je poznata kao tamna, mada bi bilo ispravnije reći nevidljiva jer zbog plimske ravnoteže jedini prirodni satelit Zemlji uvek pokazuje istu stranu.

Kineski stručnjaci s ponosom ističu da ova misija pokazuje da je Kina dostigla napredni nivo u istraživanju dubokog svemira.

„Uspeli smo u nečemu što se Amerikanci nisu ni usudili da pokušaju”, rekao je za „Njujork tajms” Žu Menghua, profesor sa univerziteta u Makau, koji tesno sarađuje sa kineskom svemirskom agencijom.

Nezavisni eksperti kažu da Mesec posle decenija istraživanja svakako nije netaknuta teritorija, ali da je sletanje kineske sonde ipak mnogo više od propagandnog podviga. Krater u koji se spustila je najstariji i najdublji, tako da ono što bude otkrila možda pruži uvid u poreklo i evoluciju ovog tela. Ima naučnika koji smatraju da su okolni baseni bogati mineralima, pa ako je eksploatacija Mesečevih resursa sledeći korak, uspešna misija dovešće Kineze u bolju poziciju, ocenjuje „Njujork tajms”.

„Ovo je veliko dostignuće i tehnički i simbolički. Za Kinu je ovo samo korak ka konačnom cilju, a to je kolonizacija Meseca i upotreba njegovih velikih energetskih potencijala”, smatra nezavisni analitičar Namrata Gosvami.

Plan Pekinga je da do 2022. stavi u punu primenu i treću svemirsku stanicu, da kasnije u narednoj deceniji smesti astronaute u lunarnu bazu i da pošalje sonde na Mars koje bi donele uzorke tla Crvene planete.

Na sondi lansiranoj sa jugozapada Kine 8. decembra nalazi se

150 kg težak „rover” koji će se voziti po 180 kilometara širokom krateru blizu Mesečevog Južnog pola. Instrumenti će ispitati sastav zemljišta, a biološkim eksperimentima proveriće se da li seme biljaka može da proklija i da li će se iz jajašaca izleći svilene bube.

Prethodnu lunarnu sondu lansiranu 2013. pratili su problemi. „Rover” je posle pet meseci prestao da se kreće, ali je nastavio da šalje fotografije do marta 2015. Zbog osetljivosti tehnologije, a verovatno i zbog straha da se ne osramote u slučaju neuspeha, kineska agencija za razliku od američke Nase ne govori mnogo o detaljima programa.

Pripadnost eliti zemalja prisutnih u svemiru bez sumnje je izvor nacionalnog ponosa.

Kina je tek treća zemlja posle SAD i Rusije koja je na svojim raketama slala astronaute u svemir. Prva kineska misija s posadom je obavljena 2003. i od tada su poslali 11 astronauta u svemir. Dvojica su 2015. provela 30 dana na kineskoj svemirskoj stanici.

Prošle godine je prvi put Kina lansirala 38 svemirskih raketa, više od bilo koje druge zemlje. Dosta njih je nosilo satelite za kinesku verziju globalnog sistema za pozicioniranje dži-pi-es, koji već pokriva Kinu i veći deo Azije i do sledeće godine bi trebalo da pokrije celu planetu i postane komercijalni i politički rival američkom. Budžet kineske agencije je znatno manji od Nasinog ali je zbog političkog sistema finansiranje mnogo stabilniji.

Prošlog aprila je prva kineska svemirska stanica „Tijangong 1” nekontrolisano pala na Zemlju pošto je prethodno s njom prekinuta komunikacija, ali je i dalje funkcionalna druga, lansirana u međuvremenu. Ako bude rasformirana Međunarodna svemirska stanica, a američka administracija je predložila da 2025. prestane da je finansira iz federalnog budžeta, „Tijangong 2” bi mogao da bude jedina svemirska stanica u orbiti.