Krivokapić nepoželjan među Albancima

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Ni svetlost novogodišnjih vatrometa ni buka sa trgova nisu utišali politička sporenja između poslanika i lidera Albanaca, s jedne strane, i poslanika Socijaldemokratske partije (SDP), s druge. Albanci su u crnogorskom parlamentu, samo dan uoči nove godine, u predlogu izmena i dopuna Zakona o javnom redu i miru zatražili da mogu svugde i u svakoj prilici isticati zastavu Republike Albanije, na šta su im poslanici SDP-a Ranko Krivokapić i Raško Konjević i liberalne partije Andrija Popović rekli da je to nedopustivo, jer „takvog primera nema u svetu”.

Predsednik Albanske alternative Nik Đeljošaj, nezadovoljan njihovim stavovima, javno je saopštio da su građani tokom rasprave o tom zakonskom dokumentu, videli koliku „mržnju, šovinizam i netrpeljivost prema Albancima imaju Ranko Krivokapić, Raško Konjević i Andrija Popović”.

Potpredsednik Skupštine Genci Nimanbegu je zatražio izmene i u njima predložio da fizička lica ubuduće, „zastavu, grb ili simbol druge države mogu isticati bez sankcionisanja” jer je „prethodno zakonsko rešenje bilo diskriminatorsko, naročito prema manjinama”.

Iz vladajuće Demokratska partije socijalista (DPS) usledio je odgovor poslanice te partije Marte Šćepanović:

„Ovo je uslovilo nešto što se u praksi događa, a nedopustivo je dakle potiranje našeg državnog i kulturnog identiteta, negiranje građanskog profila crnogorskog društva i zastupanje i veličanje fašističkih, šovinističkih i nacističkih ideja…”

Za brojne pretnje Đeljošaja niko ne mari, pa ni nadležni organi, koji, primera radi, Srbima u Crnoj Gori uteruju strah brojnim sudskim procesima, prijavama, saslušanjima, zatvaranjem, batinama... Đeljošaj poručuje:

„Pokazalo se i dokazalo činjenicama da samo albanski simbol Albanaca smeta vama i ljudima oko vas. Krivokapić, Konjević i Popović su od sinoć nepoželjne osobe bilo gde Albanci da žive.”

Poslanik i funkcioner SDP-a Raško Konjević je reagovao: „Malo je previše pa i od pojedinca Đeljošaja, sitnog političkog preduzetnika.”

I dok su oni „vodili bitku” oko zastava i još mnogo čega iz sfere nacionalnih pitanja, naroda i nacionalnih manjina, u Opštinu Tuzi stigao je „tefter” – saglasnost Ministarstva kulture kojim se odobrava podizanje spomen-biste Đerđ Kastriotu Skenderbegu što je odmah verifikovao i lokalni parlament.

Albanci su planirali da ovaj spomenik postave u Zatrijepču, Tuzima i Ulcinju, ali će ploče i drugi spomenička obeležja sa Skenderbegom biti i u Malesiji i Plavu, gde je darodavac slike Skenderbega za kancelariju nacionalnog saveza Albanaca, lično predsednik Albanije.

Inače, Skenderbeg se u Crnoj Gori oduvek poštovao u našem narodu. Ovdašnji i Srbi iz Albanije ime Đerđ Kastriota izgovaraju s poštovanjem.

Predsednik udruženja Srba i Crnogoraca iz Albanije „Rozafa Morača” Pavle Brajović kaže za naše novine da je Skenderbegov mauzolej sagrađen u podnožju tvrđave Lješ prazan.

„Tu su administrativno smestili Skenderbega. Nije tu silni junak, srpskog porekla. Ne zna se ni gde su mu kosti. Svugde po svetu, dokle su dopirali turski osvajači. Da nije tu, znali su i oni koji mu sagradiše mauzolej, koji je zarobio vekovnu pravoslavnu svetinju – manastir Svetog Nikole”, priča nam Brajović.

Ono što Srbi u Albaniji ne dozvoljavaju da se dovede u sumnju jesu nalazi objektivnih istoriografa, pre svega švajcarskih i nemačkih, naročito slavnog Olivera Šmita koji je utemeljeno napisao da je Skenderbeg „bio Srbin, i po očevoj i po majčinoj liniji”.

„Majka Skenderbegova zvala se Vojislava, a otac Jovan. Čitao je i pisao na srpskom i ćirilicom. Govorio je nekoliko jezika, između ostalih latinski, grčki, francuski, italijanski i turski, ali je govorio i pisao srpskim jezikom i ćirilicom”, kaže nam Pavle Brajović.

Naš sagovornik dodaje da se nekadašnji direktor nacionalne biblioteke u Tirani „žalio javno, preko novina, da će Skenderbegove rukopise ukrasti Srbi, jer su bili napisani ćirilicom”.

„Sad ih niko ne pominje. Ambasada Srbije ih nije tražila, što bi bilo veoma dragoceno za osvetljavanje tog perioda naše istorije. Pokušao sam da dođem do kopije ovih spisa, ali su ih albanske vlasti sakrile u devet jama”, navodi  Brajović.