Organska smeša na Enkeladu

Mali Saturnov mesec Enkelad odlikuje se iznenađujućom organskom smešom koja se sastoji od većine sastojaka nužnih za život, a izbijaju na površinu iz dubine i šikljaju iz gejzira.

Naučnici okupljeni u američko-evropskom poduhvatu praćenja svemirske letelice „Kasini”, koja je prikupila dragocena saznanja, izjavili su da se osnovni sastojci za oblikovanje žive tvari nalaze u unutrašnjosti malenog nebeskog tela i da se raspršuju visoko iznad površine. Uređaji su nedavno otkrili vodenu paru, ugljen-dioksid, ugljenmonoksid, metan i organske materije u iznosu 20 puta većem nego što se očekivalo! Osim toga, temperature na udaljenom satelitu više su nego se pretpostavljalo.

„Vodena para je glavni sastojak”, kaže Hanter Vejt, rukovodilac istraživanja. „Enkelad ima toplotu, vodu i organska jedinjenja, neke od najosnovnijih gradvnih ciglica života. U rukama imamo pravo upustvo za život, još moramo pronaći ključni – tekuću vodu”.

Saturnovi prtyioci su već dugo predmet rasprave među naučnicima. Pretpostavlja se da najveći, Titan, podseća na ranu Zemlju i da može olakšati da se objasni nastanak i razvoj planeta.

Enkelad, šesti po veličini, sve je iznenadio već na početku poduhvata „Kasini” kada je opaženo da ima „znatnu atmosferu”. „Najnovija saznanja posle preletanja sonde iznad Enkelada obelodanjuju da tamo ima hemijskih jedinejnja nalik onima pronađenim u kometama, što dovodi u pitanje nastanak Saturna”, naglašava Hanter Vejt.

Svemirska letelica je blizu južnog pola Enkelada izmerila temperaturu od 93 Celzijusova stepena ispod nule, što je gotovo 17 stepeni toplije nego prilikom prethodnih merenja tog područja. „Više temperature mogu da znače da ispod površine ima tekuće vode”, objašnjava Džon Spenser, član naučnog tima. „Ti, zaista neverovatni, podaci pomoći će nam da razumemo šta stvara gejzire”.

Enkelad ima u prečniku nešto manje od 500 kilometara, a udaljen je od Saturna oko 238.020 kilometara. Dugo se verovalo da je hladan i zamrznut jer prima malo sunčeve toplote. Istraživači sada veruju da je to, u geološkom pogledu, živahan mesec s neuobičajeno toplim južnim polom, iako je po zemaljskim merilima leden.

On važi za jedno od nebeskih tela koje u Sunčevoj porodici najviše odbija zrake kojima ga obasjava matična zvezda, a pretpostavlja se da bi geološka kretanja mogla da budu posledica izuzetno jakih gravitacionih sila kojima divovski Saturn deluje na svoj omanjeg pratioca.

Svemirska letelica „Kasini” je poletela iz Kejp Kanaverala 1997. noseći sondu „Hajgens” i prevalila je više od 3,5 milijarde kilometara pre nego je stigla do Saturna sedam godna kasnije. U januaru 2005. sonda se kroz atmosferu spustila na površinu Titana, prikupivši zanimljive činjenice u vezi sa fizičkim, hemijskim i električnim svojstvima najvećeg satelita. Svemirska letelica „Kasini” nastavila je da kruži oko Saturna i da na Zemlju prosleđuje podatke o prstenovima, planeti i ostalim satelitima.

Program „Kasini-Hajgens”, na koji su utrošene 3,2 milijarde dolara, zajedno sprovode NASA,  ESA i Italijanska svemirska agencija.