Kako je nastao toster

Jede vam se prepečen hleb? Problem se lako rešava, pod uslovom da imate toster. Ubacite hleb isečen na kriške u električni uređaj i posle minut-dva iz njega „iskače” hrskav, ukusan i vruć tost. U milionima domova širom sveta, zahvaljujući tosteru, svakodnevno se pravi prepečen hleb.

Potrebu za tostom ljudi su imali i nekoliko hiljada godina unazad. I tada su nalazili način da ispeku hleb, doduše mnogo primitivnije nego danas. U tu svrhu koristili su parče oštrog drveta ili gvozdenu šipku na kojoj su nabadali delove hleba, a zatim su ih jednostavno pekli iznad vatre. Doduše, ovaj postupak nije uvek završavao uspešno – dešavalo se da se hleb zajedno sa držačem, ukoliko je bio od drveta, zapali, ili da namirnica izgori do te mere da ne može da se jede. Prema nekim istorijskim podacima prepečen hleb bio je omiljena namirnica starih Rimljana.

Sve do početka 20. stoleća ljudi su jeli tost koji su pekli iznad vatre, ili kasnije na plotni prvih šporeta na drva. Zahvaljujući otkriću električne energije mnogobrojni istraživači su se oprobali u pravljenju uređaja koji će omogućiti brzo i lako pečenje hleba. Ovaj zadatak je, kako se pokazalo, bio prilično težak. Za pravljenje tosta bilo je potrebno obezbediti visoku temperaturu u uređaju, a istraživači nisu mogli da savladaju problem preteranog zagrevanja naprave koje bi se obično završilo izbijanjem požara. Rešenje za ovu nevolju pronašao je 1905. godine inžinjer Albert Marš koji je otkrio da kombinacija nikla i hroma može da zaštiti žice u tosteru od preteranog zagrevanja. Ubrzo posle njegovog otkrića Džordž Šnider, radnik američke električne kompanije patentirao je svoju verziju električnog tostera.

U godinama koje su usledile nekoliko pronalazača oprobalo se u stvaranju uređaja za pečenje hleba. Svi oni imali su nekoliko zajedničkih osobina – bili su preveliki u odnosu na današnji toster, delovali su nezgrapno, često su se kvarili i nisu bili bezbedni za upotrebu. U julu 1909. godine Frenk Šejlor je patentirao „D-12”, uređaj za pečenje hleba koji se pokazao znatno uspešnijim od onih koji su mu prethodili.

Četiri godine kasnije Lojd Koupmen je na nagovor svoje supruge Hejzel izmislio automatski toster, odnosno aparat koji sam okreće hleb. Ubrzo je nekoliko kompanija počelo da proizvodi tostere, a tokom decenija ovaj uređaj je sve više usavršavan. Prvo su mu smanjene dimenzije, zatim je umesto sa jedne, hleb u isto vreme počeo da se peče sa obe strane, a aparat je vremenom postao sve bezbedniji.

D. I.